U redu, ne mogu u potpunosti da poreknem sopstvenu odgovornost za obloženost mojih kostiju slojevima masti, ali, prema tvrdnjama tima istraživača sa prestižnog američkog univerziteta Djuk, deo krivice mogu da prenesem na evoluciju.
Očigledno je najefikasniji način da usrećite osobu koja ćešće diže nivo šećera u krvi nego tegove (čitajte: mene) da je potapšete po ramenu uz reči „Nisi ti kriva! I Čarls Darvin te je – delimično – nasamario!“. Izvesno je da će ta ista osoba (čitajte: ja) doživeti privremeni gubitak sluha u trenucima dok izgovarate ključnu reč – d-e-l-i-m-i-č-n-o.
Darvin, kažete? Eureka!
Prema njegovoj teoriji evolucije, biološki red primata uključuje lemure, majmune i ljude – a „najpopunjeniji“ pripadnici reda smo mi. Čak i oni koji su moja sušta suprotnost, zategnuti vlasnici članske karte teretane, čelične volje i trbušnjaka, imaju značajne zalihe masnog tkiva. Ne izmišljam kako bih se utešila, tvrdnje su naučno potkrepljene, evo – pogledajte ovde: https://www.sciencedaily.com/releases/2019/06/190626160337.htm.
Drugi primati u telu imaju manje od 9 odsto masti, a zdrav nivo masti kod ljudi se kreće između 14 i 31 odsto. U poređenju sa našim najbližim životinjskim srodnicima, i najmišićaviji među nama su „buce“. Otkud to?
Koristeći posebnu tehniku, Amerikanci su skenirali skupove gena kod ljudi, šimpanzi i rezus makakija. Zahvaljujući iscrpnoj analizi, otkrili su i ponavljajući DNK isečak koji masne ćelije pretvara iz jednog tipa u drugi.
„Nije sva mast nastala na isti način“, objasnila je jedna od učesnika istraživanja Devi Svejn-Len, naglašavajući da je većina masti bele boje. Upravo su bele masti te kojima je „prošaran“ biftek i te koje nam se lepe na struk, kuk, butine i gde-sve-ne. Nasuprot njima, postoje i smeđe masti. Njihove ćelije ne skladište kalorije, već ih sagorevaju, te tako proizvode toplotu.
Jedan od razloga zbog kojih smo „debeli“ je i taj što su delovi genoma zaduženi za pretvaranje jednog tipa masnog tkiva u drugo kod nas „zaključani“. Kod naših rođaka na evolutivnoj liniji – nisu. Srećnici!
Gazirani sokovi, slatkiši i brza hrana su svakako uzroci moderne epidemije gojaznosti, ali „bitka“ ljudi sa taloženjem masti je počela mnogo ranije nego što se klovn u žutom odelu sa crvenim detaljima dogegao u naše živote. „Možda jednog dana shvatimo koji skup gena bi trebalo da uključimo ili isključimo, ali i dalje smo mnogo daleko od toga“, rekla je Svejn-Len. „Ne verujem da je toliko jednostavno kao pritisak prekidača. Da jeste, provalili bismo davnih dana“, zaključila je.
