Tim naših naučnika radi na razvoju naučnih rešenja koja će od mikroorganizama iz otpada, uz primenu inovativnih biotehnoloških procesa, proizvoditi antibiotike i lekove protiv kancera.
U pitanju je tim istraživača okuplјen na projektu BioECOLogics koji se finansira u okviru Programa IDEJE Fonda za nauku Republike Srbije. Istraživači na čelu sa rukovodiocem projekta dr Jasminom Nikodinović Runić, naučnim savetnikom u Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu, razvijaju novu generaciju antibiotika na koje bakterije nisu razvile otpornost, što je inače slučaj sa velikim brojem antibiotika koji se danas masovno proizvode i koji gube potencijal u lečenju bolesti. Takođe, ponovna upotreba otpada predstavlja ekološki održiv način proizvodnje lekova.
Otpad je dragoceni rezervoar mikroorganizama bez kojih planeta ne bi mogla da opstane. Mikroorganizmi su veoma prilagodljivi, navikavaju se na sve što ih okružuje i to koriste kao hranu. Tokom poslednjih decenija sve više je plastičnog otpada, pa su neki mikroorganizmi razvili enzime koji razgrađuju i plastiku. Ipak, sve veće gomilanje otpada je usporilo te mikroorganizme i onemogućilo im da tako brzu razlažu otpad. Zato će istraživači kroz biotehnološke procese izolovati upravo te mikroorganizme iz prirode i dalje ih razvijati u kontrolisanim uslovima, čime će se od otpada dobiti vredne sirovine.
Mikroorganizmi dobijeni iz otpada će se kombinovati sa drugom vrstom mikroorganizama koji imaju sposobnost da sintetišu različite molekule koji se nalaze u osnovi velikog broja antibiotika. Istraživači su izdvojili pet specifičnih mikroorganizama sa sposobnošću farmaceutske primene koji će se gajiti na različitim vrstama otpada, kao što je mesni narezak kome je istekao rok, kora od banane, papirni otpad i drugi plastični i organski otpad.
Pročitajte još:
- KOMPOSTIRATI JE LAKO. KAKO?
- REKE, NEOČEKIVANO MOĆNI ZAGAĐIVAČI
- PLASTIČNI OTPAD ŽARIŠTE PATOGENIH MIKROORGANIZAMA – VELIKA PRETNJA PO JAVNO ZDRAVLJE
Kroz povezivanje mikroorganizama koji razlažu otpad i onih koji sintetišu bioaktivna jedinjenja smanjuju se troškovi proizvodnje, dok će u budućnosti kompanije koje žele da posluju na ekološki održiv način moći da svoj otpad preusmere u biotehnološke procese od kojih ćemo svi imati benefit. U pitanju su ne samo značajni naučni rezultati, već i naučna rešenja koja će uticati na kvalitetniji život svih nas. Naime, projekat BioECOLogics na jedan inovativan način povezuje rešavanje problema sve veće količine otpada koje stvaramo, sa problemom nedostatka novih bioterapeutika koji se koriste u lečenju različitih bolesti i omogućava ponovnu upotrebu otpada koji u suprotnom ne bi bio niti recikliran, niti prerađen.
„Misija Fonda za nauku Republike Srbije je da obezbedi kvalitetne uslove za adekvatno bavljenje naučnoistraživačkim radom i da ojača kapacitete naučnoistraživačkih organizacija i naučnika, a veoma nam je važno da naši naučnici rade na razvijanju rešenja koja će ne samo pomerati granice naučnog saznanja, već nam omogućavati i kvalitetnije uslove života. Projekat BioECOLogics, kao i ostalih 104 projekta sa Programa IDEJE Fonda za nauku Republike Srbije, prošao je kroz veoma konkurentan proces selekcije koji je uklјučivao čak 917 predloga projekata za finansiranje. Međunarodni stručnjaci koji su ocenjivali projekte kroz proces dvostepene evaluacije birali su projekte koji će moći da pruže nova znanja u svojim naučnim oblastima, ali i da imaju primenu u našem društvu. Projekat BioECOLogics je podržan sa približno pola miliona evra koji su obezbeđeni kroz budžet Republike Srbije, Projekat SAIGE Svetske banke i EU-IPA sredstva Evropske unije“, istakla je dr Milica Đurić Jovičić, v.d. direktora Fonda za nauku Republike Srbije.
U okviru projekta BioECOLogics će se razviti pet novih bioterapeutika, odnosno antibiotika, koji su bazirani na prirodnim bakterijskim proizvodima, dok će jedan od njih biti i lek koji će se koristiti u terapiji ljudi obolelih od kancera. Istraživači su u fokus stavili već poznate molekule koji se mogu koristiti u proizvodnji lekova. Kako je potrebno najmanje pet do deset godina da bi molekul postao lek, istraživači kroz primenu već poznatih molekula skraćuju vreme za proizvodnju antibiotika. Takođe, tokom eksperimentalne faze, naučnici će koristiti i bioplastiku koju takođe proizvode mikroorganizmi. Ona je otporna na visoke i niske ph vrednosti i njom se može obložiti antibiotik čime će se zaštiti od želudačne kiseline koja ga uništava.
Projekat BioECOLogics okuplјa 14 naučnika sa Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu, Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, Instituta za informacione tehnologije iz Kragujevca i Internacionalnog centra za genetički inženjering i biotehnologiju iz Trsta.
Izvor: Top One
