Kompostiranje je biološki proces ili razgradnje organske materije koji putem mikoorganizama u prisustvu kiseonika i pod kontrolisanim uslovima, prema podešenoj temperaturi i vlažnosti, stvara kompost, količinu materijala sličnog humusu.
Šta se može kompostovati?
Organske materije koje svakodnevno proizvodimo se mogu kompostirati. Organski otpad se, prema rečima savetodavca za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivrednoj službi Nade Lazović Đoković, klasifikuje prema mestu porekla i količini vlage koju sadrži klasifikujući ga na sveži zeleni otpad i suvi braon otpad.
Zeleni otpad, azotom bogat biootpad (50 odsto): ostaci voća i povrća i njihove ljuske, ostaci kafe i čaja, pokošena trava, korov, suvo cveće (svi biljni ostaci iz bašte). Zelena materija obezbeđuje azot, vlagu i hranu živim mikroorganizmima koji organsku materiju pretvaraju u kompost.
Pročitajte još:
Otpad braon boje, biootpad bogat ugljenikom (50 odsto) suve grančice, slama, seno, ostaci sušenog voća, ostaci od rezidbe i vinove loze, piljevina, ostaci od papira, kartoni za pakovanje jaja. Ovaj otpad obezbeđuje potrebnu količinu ugljenika za mikroorganizme, garantuje dovoljnu vlagu i pomaže u povećanju količine vazduha u komposteru.
“Kada se dodaje pokošena trava u komposter, treba imati na umu da trava dobija najviše azota (N) iz zemljišta. To znači da ako se primene velike količine trave, sadržaj azota u travi je takođe visok. Pored toga, lekovito bilje čuva vodu u svojim ćelijama, što u kombinaciji sa azotom u pokošenoj travi dovodi do značajnog stvaranja toplote. Nastala toplota može čak dovesti do samozapaljenja gomile trave”, upozorava Lazović Đoković i ističe da zbog malog strukturnog dela i visokog sadržaja azota može doći i do procesa truljenja i stvaranja neprijatnih mirisa.
Tada se može stvoriti metan koji dospeva u atmosferu i ima negativan uticaj na klimu. Da bi se izbegli takvi procesi raspadanja u komposteru, dodaje se tanak sloj sa drugim biorazgradivim materijalima, kao što su otpalo lišće, isečeni ostaci ograde i ostaci povrća, odnosno voća.
Takođe treba obratiti pažnju i na kompostiranje otpalog lišća, posebno jele, oslobađa taninsku kiselinu, što dovodi do kiselosti komposta i zato treba dodavati minerale krečnjaka ili gline. Nasuprot tome, ostalo otpalo lišće se lako razgrađuje u kompost i konačni materijal premašuje svoju rastvorljivost.
Kompostiranje raditi tokom cele godine
Kompostiranje se može raditi tokom cele godine. Tokom tog procesa temperatura u materijalu za kompostiranje se povećava, odnosno toplota se oslobađa radom mikroorganizama, tako da niska temperatura napolju ne zaustavlja sam proces, već ga samo usporava.
“Kompostiranje treba nastaviti u zimskom periodu, ali treba uzeti u obzir da mikroorganizmi, odnosno bakterije, svojom aktivnošću stvaraju vioske temperature unutar organskog đubriva, što podrazumeva da se i pri temperaturama ispod nule aktivnost razgradnje nastavlja, ali je sporija”, kaže naša sagovornica.
Izvor: Agroklub
