Čovekove aktivnosti dovele su do posledica koje više nisu isključivo stvar njegovog direktnog negativnog delovanja, već su toliki mah uzele da dosežu do gotovo netaknutih delova prirode. Istraživanje koje su sproveli naučnici, pokazalo je da desetine potoka i reka koje se nalaze na najudaljenijim delovima Aljaske gube svoju, do tada, kristalno čistu plavu boju.
Naime, tokom leta iznad ovog područja, istraživači su uočili da što se više kreću prema severnom delu Aljaske, reke i potoci zadobijaju narandžastu boju. Kako su objasnili, promena boje mogla bi da bude rezultat minerala koji su izloženi otapanju permafrosta, čiji su glavni pokretač klimatske promene.
Pojašnjenja radi, permafrost predstavlja tlo koje je u smrznutom stanju najmanje dve godine zaredom, a postoje i ona koja traju stotine i hiljade godina. Osim što je prva asocijacija na led, on u sebi može da sadrži organske materije, odnosno ostatke biljaka i životinja, štetne gasove staklene bašte i drugo. U trenutku njegovog otapanja upravo dolazi do oslobađanja ovih gasova, povećanja nivoa vode, promene u postojećim vodenim tokovima i njihovog zagađenja…
Kao što je prethodno pomenuto, promenjena boja reka i potoka može da znači toksično zagađenje, koje direktno utiče na kvalitet pijaće vode. Pored toga, ono može da spreči migraciju riba do mrestilišta, a to, dalje, dovodi i do problema prehrane zato što je ribolov veoma značajan izvor hrane u ovim područjima. Treba istaći da kruženje vode u prirodi može da uzrokuje zagađenje i drugih staništa, ekosistema.
Pročitaje još:
- GLOBALNO ZAGREVANJE: TUNDRE PRETE DA OSLOBODE USKLADIŠTENI CO2?
- KLIMATOLOG ĐURĐEVIĆ: IAKO JE SAMO JEDAN, TAJ JEDAN STEPEN JE „KRIVAC“ ZA OBARANJE TOPLOTNIH REKORDA
- OTAPANJE KRIOSFERE – KAKVE SE PROMENE I POSLEDICE UOČAVAJU
Jedan od naučnika je rekao da je promenjena boja reka, toliko velika da može da se vidi iz svemira. Zbog specifične boje, za ove reke kažu da izgledaju kao da su zarđale.
Ukoliko se postavi hipoteza da je do ovih promena došlo usled otapanja permafrosta, objašnjenje je sledeće. Zarobljeni minerali, metalne rude, prilikom otapanja i njihovog oslobađanja, dolaze u kontakt sa kiseonikom i vodom, što dovodi do daljeg oslobađanja kiselina i metala.
Ova područja Aljaske gotovo da su nepristupačna čoveku, a jedini način kako može da im se približi jeste helikopterom. Zbog svog položaja koji onemogućava lak pristup istraživanju, naučnici ostaju za sada na pretpostavkama, ističući da je potrebno više rada kako bi se bolje razumeo problem, ali i shvatilo mogu li ove degradirane reke i potoci da se vrate u prvobitno stanje.
Ovu analizu sproveo je istraživački tim iz više institucija, među kojima su Univerzitet Kalifornije (eng the University of California), Geološki zavod SAD (eng U.S. Geological Survey) i drugi, a celo istraživanje objavljeno je u časopisu Communications earth & environment.
Katarina Vuinac
