Klimatske promene predstavljaju veliki izazov kako za prirodu tako i za ljude. Naime, prema najnovijoj studiji istraživača sa Univerziteta u San Dijegu, stanovništvo koje je bilo izloženo nekoj od klimatskih promena, koju nazivaju “klimatska trauma” pokazali su povećane i hronične probleme kada je u pitanju njihovo mentalno zdravlje, poput posttraumatskog stresnog poremećaja i depresije.
Istraživači su do ovog podatka došli nakon što su ispitivali stanovništvo koje je pretrpelo veliki stres i traumu u novembru 2018. godine, usled najrazornijeg šumskog požara “Logorska vatra”, koji je opustošio planinski grad Peradajz na severu Kalifornije i usmrtio 85 ljudi.
U studiji je pokazano da su ljudi koji su bili izloženi ovom požaru, usled primene elektroencefalografije (EEG) otkrivene značajne razlike u kognitivnom funkcionisanju i osnovnoj aktivnosti mozga.
Naime, kako se navodi na sajtu ovog Univerziteta, Konkretno, istraživači su otkrili da pojedinci koji su bili izloženi vatri pokazuju povećanu aktivnost u regionima mozga koji učestvuju u kognitivnoj kontroli i obradi smetnji – poput sposobnosti da se nose sa neželjenim i često uznemirujućim mislima.
Pročitajte još:
Juoti Mišra, jedan od autora ove studije objašnjava da kako bi čovek mogao da funkcioniše, mozak treba da obrađuje informacije i upravlja sećanjima na način koji će koristiti i pomoći da postigne određeni cilj.
„Klimatske promene su i te kako veliki izazov. Sada je već dokumentovano da ekstremni klimatski događaja dovode do uticaja na psihu i mozak. Veliki porast temperatura, na primer, čak je povezan sa većom stopom samoubistava. Kako se planetarno zagrevanje pojačava, očekuje se više šumskih požara u Kaliforniji ali i širom sveta, sa značajnim implikacijama na efekte na mentalno zdravlje”, govori Mišra.
Istraživači su kroz studiju hteli da saznaju da li i kako događaji izazvani klimatskim promenama mogu da utiču i promene kognitivne i moždane funkcije i uspeli su da ustanove da ljudi koji su bili izloženi ovom velikom požaru pokazuju slabu obradu takozvanih “smetnji”, kao i da takve oslabljene kognitivne performanse mogu veoma da naruše svakodnevno funkcionisanje i umanje blagostanje.
U ovom ispitivanju učestvovalo je 27 osoba koje su direktno bile izložene požaru i kojima su kuće bile uništene, 21 koja je bila indirektno izložena, bili su svedoci požara, i 27 kontrolnih osoba, a tokom istraživanja svi su prošli kroz kognitivno testiranje sa sinhronizovanim EEG snimcima mozga.
Šezdeset sedam odsto osoba koje su bile direktno izložene vatri izjavilo je da su doživele nedavnu psihološku traumu, kao i 14 procenata indirektno izloženih pojedinaca, dok osobe iz kontrolne grupe nisu prijavile trauma. Kako navode na sajtu Univerziteta, EEG snimci su pokazali da su mozgovi onih pojedinaca koji su prijavili traumu radili više na obradi interferencije i kognitivnoj kontroli, što sugeriše napor.
Istraživači dalje zaključuju da kako se planeta zagreva, sve veći broj ljudi će se suočavati u budućnosti sa raznim klimatskim promenama, i zbog toga je važno da se povede računa o mentalnom zdravlju.
Energetski portal
