Cene gasa i struje „ostaće visoke i nestabilne najmanje do 2023.“, prema dugoročnim procenama u nacrtu dokumenta Evropske komisije o cenama energije koji će biti objavljen sledećeg meseca.
Nacrt dokumenta, u koji je imao uvid EURACTIV, daje mračnu sliku visokih i nestabilnih cena energije i u narednim godinama, što će gurati inflaciju, loše uticati na domaćinstva i povećati troškove poslovanja.
U nacrtu dokumenta, koji treba da bude objavljen početkom marta i koji bi do tada mogao da bude izmenjen, upozorava se da se energetska kriza (izazvana rastom cena gasa i pojačana kvarenjem odnosa sa glavnim evropskim snabdevačem Rusijom) pogoršala od jesenas i trajajaće duže nego što se očekivalo, barem do 2023.
Velikoprodajne cene gasa su za oko 400 odsto veće nego pre godinu dana a cene struje na veliko porasle su za 260 odsto. To je dovelo do rasta cena na malo, gasa za 51 a struje za 30 odsto u odnosu na prethodnu godinu, navodi se u nacrtu.
Te „dugotrajno visoke cene energije nepovoljno deluju na ekonomiju“ i očekuje se „da ostanu ključni motor inflacije u 2022. godini“. Visoke cene već su pogodile industrije velike potrošače energije i verovatno će uticati na rast cena drugih proizvoda, uključujući hranu.
Kriza takođe „sve više deluje nepovoljno na evropska domaćinstva i ‘osetljive’ potrošače koji troše veći deo ukupnih prihoda za račune za energiju, čime se produbljuju razlike i uvećava nejednakost u EU“, navodi se u dokumentu koji je procurio.
Pročitajte još:
Skladišta gasa i diverzifikacija
U nacrtu se navodi 12 akcija koje EU može da preduzme da ublaži energetsku krizu koja traje, uključujući povećanje kapaciteta za obnovljivu energiju, sprovođenja mera uštede energije i dalju podršku pogođenim domaćinstvima i kompanijama. Tu su i mere za unapređenje otpornosti evropskog snabdevanja gasom.
Komisija kao prvo predlaže zakonsku obavezu članica da obezbede minimalni nivo skladištenja gasa do 30. septembra u godini. U skladu sa time, Komisija će ove godine početi pilot projekat podrške članicama i operatorima da sprovode zajedničke javne nabavke radi punjenja skladišta do minimalno zahtevanog strateškog nivoa.
Takođe se u dokumentu govori o diverzifikaciju isporuka sa ruskih gasovoda ka tečnom prirodnom gasu (LNG) koji se sada uglavnom uvozi iz SAD i Katara.
Kako se navodi, svaki region EU sada ima direktnu ili indirektnu vezu sa LNG terminalom, što se pokazalo kao dobro poslednjih meseci.
U januaru je uvoz LNG bio najveći do sada, navodi se i dodaje da će Komisija nastaviti diplomatske aktivnosti i dijalog sa proizvođačima gasa, potrošačima i tranzitnim zemljama, poput SAD, Katara, Japana, Egipta, Azerbejdžana i Turske.
Ipak, Komisija priznaje da će se kriza nastaviti i 2023, kaže francuski stručnjak, profesor na Univerzitetu Sajens Po (Science Po) u Parizu Tjeri Bros.
„Potrebno nam je više obnovljivih, treba nam više gasa, više nuklearne energije. Sve dok se ne pozabavimo tim osnvnim pitanjem krize, samo ćemo gurati (krizu) još godinu dana“, rekao je Bros.
Pored toga, kako je rekao Bros, proizvođačima gasa će biti potrebni podsticaji da povećaju isporuke, uključujući garancije EU da se neće protiviti dugoročnim ugovorima kojima Komisija nije naklonjena.
Takođe, prema dokumentu, Komisija ispituje bojazni oko „mogućeg narušavanja konkurencije od strane kompanija aktivnih na evropskom tržištu gasa i posebno Gasproma“.
Povećanje udela obnovljivih izvora
Prema Komisiji, najbolje rešenje za smanjenje zavisnosti od uvoznog gasa i za niže cene na duži rok jeste ubrazvanje sprovođenja evropskog Zelenog dogovora.
„Zbog nedovoljno obimne i brze zelene tranzicije, cene struje u EU znatno će zavisiti od gasa do 2030. godine“, piše u dokumentu.
Međutim, upozorava se da investicije u obnovljive još nisu na nivou potrebnom za proizvodnju dovoljne količine energije za evropske potrebe. Navodi se i da je potrebno pozabaviti se pitanjem dozvola kako bi se omogućio brz razvoj velikih projekata obnovljive energije.
U dokumentu se navodi i da je stav Komisije da cene ugljenika na tržištu nisu mnogo uticale na rast cena energije. U januaru je tona CO2 na EU tržištu ugljenika koštala između 80 i 100 evra.
Izvor: EURACTIV.rs
