Miloš Mladenović, direktor Srpske berze struje rekao je za RTS da je za poslednji kvartal, što se tiče našeg regiona, procena da će cena struje biti na nivou od oko 500 evra po megavat-satu.
Uz sušu, na energetsku stabilnost i kod nas i u svetu utiče i situacija u Ukrajini. Energetska kriza pokrenula je brojna pitanja, a najvažnije za svaku zemlju je kako obezbediti sigurnost snabdevanja.
Taj zadatak otežava ograničena dostupnost i preskupa energija i energenti. Cene gasa, uglja, a posebno struje su tokom celog leta zadržale rekordno visok nivo. Samo se cena nafte drži na ispod 100 dolara.
Evropsko tržište električne energije već godinu dana je bukvalno usijano, proteklih mesec dana cene struje su bile i preko 400 evra za megavat-sat.
Mladenović kaže da nema dobre vesti – taj trend se nastavio. Do današnje trgovine prosečna cena na Sepeksu, od početka godine je već stigla na nivo od 250 evra po megavat-satu. Od početka avgusta do danas, prosečna cena za prvih desetak dana je 390 evra po megavat-satu.
Konstantni uzlazni trend nije samo kod nas već, i na okolnim berzama, u regionu i u celoj Evropi, navodi Mladenović.
Zabrinjava situacija iz Francuske, gde kažu da će cene biti udvostručene. Pominje se cifra od čak 1.000 evra po megavat-satu.
Pročitajte još:
„Kada pričamo o prognozama cena referišemo se na cenu sa fjučers tržišta, tržišta finansijskih derivata – za naše tržište to je manje poznato, ali 2019. napravili smo srpski finansijski produkt, prvi finansijski derivat u Srbiji i imamo situaciju za poslednji kvartal, što se tiče našeg regiona, procena je da će cena biti na nivou od oko 500 evra“, rekao je Mladenović.
Prema njegovim rečima, za sledeću godinu procene su da će cena biti na nivou između 400 i 450 evra. Ipak, dodaje da je tržište fjučersa postalo promenljivo.
„U Francuskoj je stuacija skoro katastrofalna, prognoze za poslednji kvartal ove i prvi kvartal sledeće godine izašle su na nivo od preko 1.000 evra i tu je najveći uzrok problem sa nuklearnim elektranama„, rekao je direktor Srpske berze struje.
Nastaviće se trend do kraja ove, kao i sledeće godine, a prognoze su da će slično biti u naredne dve do tri godine, navodi Mladenović.
Kako se zaštititi
Govoreći o mehanizmu zaštite, Mladenović kaže da su finansijski derivati vezani na električnu energiju kao robu, njihova uloga je da pružaju osiguranje kako na strani proizvođača, tako i na strani kupaca od volativnosti cena.
„Kada kupite fjučers godišnji produkt, vi ste sigurni da će bez obzira na to kolika je cena na spot tržištu, vama u konačnom zbiru cena biti ta po kojoj ste vi taj ugovor osiguranja zaključili“, objasnio je Mladenović.
To nije toliko poznato i u punoj meri iskorišćeno od naših domaćih energetskih subjekata. Svi subjekti već imaju mehanizam zaštite za srpsko i mađarsko tržište, kaže on.
„Veoma je važno u kom momentu kupujete fjučers produkt, u spetembru 2021. cena godišnjeg fjučersa za kompletnu 2022. je bila oko 100 evra po megvat-satu, u decembru 2021. cena je bila na nivou oko 250 evra po megavat-satu, tada prognoze nisu bile dovoljno pesimistične“, kaže Mladenović.
Imamo i ove godine da je sada, na početku godine cena fjučersa za narednu godinu bila na nivou od oko 200 evra po megavat-satu. Teoretski, onaj ko je kupio taj fjučers bio bi siguran za 2023. godinu, napominje Mladenović.
Jedna strana priče je finansijska trgovina, finansijski hedžing, sa druge strane – ne ide se bez poklona u svatove, on zahteva visoku kolaterizaciju.
„Ako znamo da je za sledeću godinu viđena fjučers cena od oko 400 evra, za jedna megvat sat kojim bi se zaštitili, vrednost ugovora je 3,5 miliona evra. Ako se štitite za 100 megavat-sati za celu godinu, to je 350 miliona evra, ti kolaterali su u kešu. Velike evropske kompanije koje se desetak godina bave fjučers tržištem, njihovi kolaterali su na niovu od par milijardi evra keša“, kaže Mladenović.
Govoreći o situaciji na berzama električne energije i regionalnim i evropskim, Mladenović ukazuje da čim su ovolike cene ima disproporcije, imamo lošu hidrološku sitaciju, ima i drugih faktora koji su počeli pre ukrajinske krize, vezano za oporavak azijske privrede.
Izvor: RTS
