Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović obišla je danas, u društvu ministarke energetike Republike Bugarske Temenuške Petkove, lokaciju buduće gasne merne stanice u Kalotini, u blizini graničnog prelaza između zemlje, čime je započela radnu posetu Bugarskoj.
Srpska delegacija je imala priliku i da se upozna sa aktuelnim radovima na izgradnji auto-puta od Sofije do granice sa Srbijom, takozvanom auto-magistralom “Evropa”, što se nastavlja na istočni krak Koridora 10 od Niša do Dimitrovgrada, koji je pušten u saobraćaj krajem 2019. godine.
Mihajlović je nastavila posetu Sofiji radnim sastankom sa premijerom Bojkom Borisovim o saradnji dve države u oblasti energetike i izgradnji gasne interkonekcije Srbija-Bugarska.
Pročitajte još:
“Za nas je diverzifikacija puteva od ogromnog značaja, i sve čestitke za Balkanski tok i za brzinu kojom je sve to urađeno i izgrađeno. Nastavićemo da radimo zajedno i na novoj gasnoj interkonekciji između Niša i Dimitrovgrada. To za nas znači diverzifikaciju snabdevača i mnogo novih mogućnosti, naravno, pored bolje cene i boljeg povezivanja celog regiona. Naše dve države su tranzitne države i samim tim mogu mnogo da učine i da iskoriste svoj tranzitni položaj”, rekla je Mihajlovićeva.
Javni poziv za izbor izvođača na izgradnji gasne interkonekcije Srbija-Bugarska očekuje se da bude raspisan naredne sedmice, nakon što su dobijena sva odobrenja na nadležnih evropskih institucija, uključujući i Evropsku investicionu banku.
Za projekat izgradnje gasovoda Niš-Dimitrovgrad u toku je izbor nadzora na projektu, za koji je javni poziv raspisan 11. januara 2021. godine.
Planirano je da radovi na izgradnji gasne interkonekcije, koja će omogućiti diverzifikaciju pravaca i diverzifikaciju snabevača, počnu tokom 2021. godine, a da gasovod bude operativan u 2023. godini.
Ukupna dužina interkonekcije Srbija-Bugarska na teritoriji Srbije je 109 kilometara, a planirani kapacitet gasovoda je 1,8 milijardi m3. Procenjena vrednost investicije iznosi 85,5 miliona evra, a finansira se iz pretpristupnih fondova EU i zajma Evropske investicione banke, dok preostala sredstva obezbeđuju Republika Srbija i JP „Srbijagas“.
Energetski portal
