Maroko – zemlja sa 3.000 kilometara obale Atlantskog okeana, 500 kilometara obale Sredozemnog mora, ali i Atlaskim planinama, proteže se do delova najveće pustinje sveta – Sahare.
Sahara donosi jake lokalne vetrove, takozvani šerguj, koji dolazi iz pustinje i duva preko cele zemlje. Jasno je da je Maroko zemlja obasjana sunčevom svetlosti velikim delom godine, a Atlaske planine su „brana“ da Marokom ipak ne ovlada samo suva topla klima pustinje.
Ovaj vrlo kratak geografski pregled zemlje, već navodi na nešto što su i sami Marokanci shvatili, a to je posedovanje velikog potencijala za razvoj obnovljivih izvora energije, bilo da je u pitanju snaga sunca, vetra, ili vode.
Ono što će biti verovatno ključno za tržište ove zemlje jeste udaljenost od Evrope – oko 15 kilometara Gibraltarskim moreuzom, i otvorenost pomorskih puteva. Razdaljina omogućava Maroku da bude okrenut evropskom tržištu u potpunosti, uprkos i blizini i potrebama domaćeg afričkog kontinenta. Po svemu sudeći to i jeste pravac kojim bi se njihova energetska strategija kretala u budućnosti.
Pročitajte još:
- DA LI JE AFRIKA NOVA RUSIJA ZA EVROPU?
- EU SMANJILA POTROŠNJU GASA ZA 17,7 ODSTO
- OSNAŽIVANJE ŽENA U AFRICI KROZ ZELENU TRANZICIJU
Posle kratkog uvida, možemo pomenuti da Maroko ipak jeste zemlja koja i dalje najveći deo svoje električne energije dobija iz fosilnih goriva, a najdominantniji i vodeći izvor energije je ugalj.
Ambiciozni plan ove zemlje je da bude jedna od afričkih zemalja sa najvećim kapacitetom u sektoru zelene energije, a ta ideja se najviše ogleda u zvaničnom planu da do 2030. godine proizvode 52 odsto električne energije iz OIE. Na Konferenciji UN-a o klimatskim promenama 2015. godine, takođe se govorilo o ovim ambicijama, a pomenuti plan bio je jedna od tema. S obzirom da je već rečeno da ugalj dominira, potrebno je mnogo rada da se ovaj procenat dostigne. Deo plana bio je da po 20 odsto solarne i 20 odsto energije vetra a 12 odsto hidroenergije bude ostvareno kroz ovih 52 odsto zelene energije. Zemlja nije još stigla do svog cilja, ali je ovaj sektor u stalnom porastu. Tome u prilog ide i trenutna situacija u kojoj su Evropi potrebni novi saradnici.
Zanimljivo da je 2001. godine postojalo na milione građana koje nisu imali pristup struji, prema izveštajima Statiste, preko osam miliona, međutim danas više toga nema, celo stanovništvo je opskrbljeno.
Prema podacima Državne agencije za međunarodnu trgovinu SAD-a, Maroko je najveći uvoznik energije u Africi, jer ne poseduju zavidne rezerve uglja, gasa, nafte. Međutim, agencija navodi podatke za 2022. godinu koji ukazuju na to da je oko 36 odsto njene energije te godine bilo iz OIE, a ostatak iz uglja, mazuta i gasa što je oko preostalih 64 odsto. Od ovog procenta, Maroko 90 odsto toga uvozi, što potvrđuje da zemlja ima marginalne količine nafte, gasa i ostalih pomenutih resursa, ali da je bogata energijom sunca, vetra i vode.
Međutim, postoje neki veliki projekti koji ukazuju da bi Maroko mogao da bude, bar sa svog kontinenta, svakako vodeći saveznik Evropi.
U ovoj zemlji postoji jedan od najvećih solarnih kompleksa, u blizini mesta Varzazat, gde je planirano da ceo projekat proizvodi 582 megavati, kada budu završene sve faze. Projekat je pored svih finansirala i Evropska investiciona banka u određenoj meri. Ukoliko bismo se osvrnuli i na emisije gasova staklene bašte solarnih elektrana u odnosu na emisije koje stvara ugalj, koliko god ova elektrana zahtevala velike količine vode da bi radila, ona ipak tokom svog veka oslobodi 20 puta manje ugljen-dioksida, nego proizvodnja energije iz pomenutog uglja.
Drugi projekat na koji se treba osvrnuti je saradnja Maroka i Velike Britanije, koji možda ukazuje na izglede buduće saradnje sa drugim zemljama. Ove dve države povezane su sa četiri podvodna kabla dužine 3.800 kilometara koji prolaze i kroz neke druge države, naravno pre svih Španiju. Projekat je vrlo važan, i prema procenama firme koja pokreće ovaj program, trebalo bi da obezbedi struju za preko sedam miliona britanskih domova do 2030. godine, a kada bude završen, videćemo koliki će procentualni udeo marokanska solarna i energija vetra imati u ukupnoj električnoj energiji Velike Britanije, i to sa nultom emisijom. Jasno je da postoji još zemalja kojima Maroko može biti izbor, naročito jer je u poslednjih 10 godina stvarao sve bolje temelje i preduslove za razvoj OIE, ali i zato što mnoge zemlje severnije od njega, baš kao i Velika Britanija, imaju dosta manji broj sunčanih dana u godini.
Za Maroko je ovo možda istorijski momenat da napravi preokret u svojoj ekonomiji, energetici i politici. Zemlja se nada da će biti deo rešenja trenutne energetske krize, u kojoj zbog svih trenutnih okolnosti, Evropa traži nove saradnike. Okrenutost Evropi podstiče raznolika ulaganja i ideje u okviru privatnih investicija, jer sam državni sektor nema dovoljno novca za iste. Zemlja kao i mnoge druge ima finansijske i birokratske prepreke na kojima treba raditi da bi se ciljevi ostvarili.
Međutim, Maroko iz godine u godinu sve više radi na ulaganjima u OIE i čistu energiju, takođe radi svoje energetske bezbednosti, kako bi što manje zavisio od resursa koje smo naveli da su im slabo raspoloživi, a čije cene konstantno variraju na svetskom tržištu.
Milica Vučković
