Godinama naučnici upozoravaju na to da se led na Grenlandu topi velikom brzinom i da je potrebno što pre napraviti drastične promene kako bi se to promenilo. Njih je posebno zabrinulo i to što na ostrvu sve češće pada kiša, što dodatno ubrzava topljenje leda.
I dok smo se svi nadali i očekivali bar neke dobre vesti sa Grenlanda, nažalost, stižu zabrinjavajuće.
Prema najnovijim podacima u poslednjih 20 godina, ledeni pokrivač je izgubio 4.700 milijardi tona leda. Topljenje leda sa Grenlanda dovelo je do toga da se nivo okeana podigao za 1,2 centimetra.
Klima se na Arktiku zagreva brže nego bilo gde drugde na planeti, a topljenje leda sa Grenlanda je sada glavni faktor porasta nivoa okeana, navodi NASA, prenose svetski mediji.
U perifernim zonama, prema satelitskim snimcima, led se stanjio, frontovi glečera se povlače u fjordove i na kopno i postoji veći stepen topljenja sa površine leda. Prema podacima, posebno je pogođena zapadna obala Grenlanda.
Naučnici i stručnjaci za klimu su u ranijim naučnim radovima ukazivali na to da bi se zbog otapanja leda nivo mora do kraja veka mogao podići za 30 do 110 centimetra.
Pročitajte još:
Da klimatske promene utiči na topljenje leda i sve promene na Grenladu pokazuje i to da je prošle godine, po prvi put u istoriji merenja pala kiša. Naime na vrhu Grenlanda, koji se nalazi na 3.200 metara, pala je kiša, a ne sneg. Ona je padala nekoliko sati i naučnici su tada zabeleželi da je temperatura bila iznad nule, što se veoma retko dešava. Na ledeni vrh palo je sedam milijardi tona vode i došlo je do otapanja na vrhu i duž jugoistočne obale i to samo nakon nekoliko nedelja od kada se istopila veća površina ledene ploče.
Sve to prouzrokuje velike promene koje u velikoj meri utiču na ekosistem i morski svet, najviše zabrinjava to što ćemo posledice svega toga tek videti i osetiti.
Milica Radičević
