Izgledati dobro može biti loše po planetu. Ogromne količine energije, vode i drugih resursa je potrebno da bi se napravila garderoba. Od pesticida koji se koriste na plantažama pamuka do hemikalija kojima se obrađuje teksas, proizvodnja 1 kg garderobe takođe proizvodi 23kg gasova staklene bašte. S obzirom da potrošači koriste garderobu samo upola onoliko koliko su je koristili pre 15 godina, dragoceni resursi se rasipaju. Najveći deo proizvedene odeće se baci samo godinu dana od njene proizvodnje. Ova nesmotrena „modna praksa“ skupo košta planetu.
Kako je postala efikasnija, globalna proizvodnja garderobe se udvostručila između 2000. i 2014. godine. Ciklusi proizvodnje su se ubrzali a potrošači su dobili bolje ponude. Prema Grinpisu 2015. godine ukupna zarada od prodaje garderobe bila je 1,8biliona dok je 2002. iznosila oko 1 bilion. Veliki brendovi poput Zare i H&M-a izbacuju oko 20 kolekcija godišnje.
Nije se samo kvantitet proizvodnje promenio, već i kvalitet samih procesa. Jefitni materijali kao što su poliester su isplativiji od prirodnih, stoga je skoro sva odeća danas proizvedena od mešavine materijala koja najčešće uključuje i poliester. Kada je reč o reciklaži takve garderobe, ona zahteva separaciju materijala što je teško i neefikasno kada je u pitanju mehanička separacija a ekonomski neisplativo da se uradi hemijskim putem.
Izvoz ove garderobe kao garderobe iz druge ruke u zemlje trećeg sveta takođe nije opcija s obzirom da je garderoba koja je napravljena od mešavine poliestera i drugih materijala lošeg kvaliteta i traje kraće.
Većina veliki modnih kompanija nije dovoljno zainteresovana da se više uputi u to kakav uticaj ima na životnu redinu. Ali nekoliko njih, nakon pritiska javnosti ipak odlučilo se na drugačiji pristup.
H&M je prestao sa upotrebom toksičnih hemikalija koje su se koristile kako bi učinile odeću vodonepropustivom. Ova kompanija takođe je najveći kupac „better cotton“-a, pamuka koji je uzgajan na način koji ne šteti okolini, u smislu da ekonomično troši vodu i ne koristi pesticide. Najk je takođe jedna od kompanija koja se trudi da smanji učinak štete po prirodu. Ova kompanija je umesto lepljenja obuće iz delova prešla na šivenje što smanjuje otpad za čak 60%. Firma Patagonija, koja se bavi proizvodnjom opreme za kampovanje i planinarenje pokrenula je kampanju u kojoj podstiče svoje kupce da kupuju samo ono što im treba, kao i da popravljaju oštećene stvari pre no kupe nove što bi zapravo najviše doprinelo očuvanju planete. Ostaje samo da se vidi da li će i ostale kompanije slediti ove primere, jer jedno je sigurno, društveno odgovorno poslovanje nikada nije pogrešan potez.
Milan Zlatanović
Izvor: economist
