338 suša, 552 zemljotresa, 432 ekstremne temperature, 3.254 poplave, 376 klizišta, 13 kretanja suve mase, 2.043 oluje, 102 vulkanske aktivnosti i 238 šumskih požara.
U samo 23 reči stalo je poslednjih 20 godina života na našoj planeti i čak 7.348 prirodnih katastrofa.
One su u periodu od 2000. do 2019. godine odnosile u proseku 60 hiljada života godišnje, što znači da je ukupno stradalo 1,23 miliona ljudi. Uticale su na živote više od 4 milijardi osoba, što nanoseći im raznorzne povrede, što destabilizujući izvore prihoda poput poljoprivrede.
Ujedinjene nacije su u najnovijem izveštaju, objavljenom povodom Međunarodnog dana smanjenja rizika od prirodnih katastrofa (13. oktobar), procenile da su ovi nemili događaji „koštali“ 2,97 biliona dolara od prošle dve decenije, što je gotovo dvostruko više od ekonomskih koje su prouzrokovale od 1980. do 1999. godine (1,63 biliona dolara). Tada je i broj nepogoda bio gotovo duplo manji, 4.212.
Ogroman udeo u povećanju broja prirodnih katastrofa ima klima. Od 1980. do 1999. izazvala je 3.656 nepogoda, od 2000. do 2019. 6.681 nepogodu.
Stručnjaci su i ovu priliku iskoristili kako bi istakli neophodnost ostanka ispod kritičnog temperaturnog praga, odnosno zauzdavanja daljeg porasta temperature. Podsetili su i na to da, ukoliko nastavimo da „zagrevamo“ temperaturu jednakim tempom, odosmo mi i više od 3,2 Celzijusa u plus, ali i bilione dolara u minus.
Da bi ciljevi Pariskog sporazuma bili ispunjeni, a porast temperature značajno manji od onog ka kome srljamo, industrijske zemlje svoje emisije gasova sa efektom staklene bašte godišnje treba da snižavaju za barem 7,2 odsto, naveli su autori studije.
U Srbiji je tokom posmatranog vremenskog okvira zabeleženo između 26 i 75 prirodnih katastrofa.
