U januaru ove godine jedan čovek krenuo je u misiju. Na putu od Evrope prema Aziji neće pokušati da vas preobrati u novu veru, ali će propovedati nov pogled na ugljenični otisak koji svako od nas ostavlja za sobom. Njegovo ime je Krejg Kohon i, dok smo pisali ovaj tekst, on se nalazio u Srbiji, jednoj od deonica na njegovom šestomesečnom putovanju tokom kog želi da poništi emisije ugljenika koje je tokom svog života ostavio. Krejg je rođen 1963. godine i od tada je ispustio u atmosferu 8.147 tona ugljenika.
Ovaj kanadski biznismen živi u Londonu, odakle je i krenuo na put sa ciljem da prepešači 4.000 kilometara. Plan je da na svoje odredište u Istanbulu stigne 5. juna, na svoj 60. rođendan, koji je ujedno i Svetski dan zaštite životne sredine.
Svakog dana Krejg prelazi po 25 kilometara kako bi uspeo da do zadatog roka obiđe Francusku, Belgiju, Nemačku, Poljsku, Češku, Austriju, Slovačku, Mađarsku, Srbiju, Bugarsku, Grčku i Tursku. Vraćanje sopstvenog ugljeničnog sata unazad nije Krejgov jedini cilj. U ovu kampanju pod nazivom Walk it Back ili Otpešači u slobodnom prevodu, u koju je uložio više od milion dolara, položio je sve svoje nade verujući da će podstaći brojne slične aktivnosti i inicijative kako bi se poništilo ni manje ni više nego 100.000 tona ugljenika.
Cilj je jasan, moramo da uklonimo onoliko ugljenika iz atmosfere koliko smo u nju i ispustili. Zato Krejg na svom proputovanju razgovara sa aktivistima, predstavnicima vlasti, kreatorima politika i svim zainteresovanim akterima u oblasti zaštite životne sredine kako bi zapalio iskru, iz koje će samosvesni sagovornici uspeti da rasplamsaju mnogobrojne predloge i načine za uklanjanje ugljenika. Kohon je generalni direktor i osnivač ove kampanje, a zajedno sa globalnim studentskim pokretom Re-Earth neumorno radi na podizanju svesti o ovoj veoma važnoj temi.
U FOKUSU:
- KOCKA ZA SUPU KOJA ČUVA PLANETU
- ŠIROM OTVORENA VRATA ZA SARADNJU I UČENJE U FOTONAPONSKOJ INDUSTRIJI
- BIOMATERIJAL BUDUĆNOST DIZAJNA
Priča Krejga Kohona
Zbog prirode posla Kohon je godinama putovao širom sveta, a pre trinaest godina preselio se na baržu usidrenu na obalama reke Temze. Prošle godine je uradilo reviziju svoje celoživotne potrošnje ugljenika nakon UN-ove konferenci je klimatskim promenama (COP26).
On je prvo fizičko lice koje je do najsitnijih detalja izračunao koliko je tona ugljenika emitovao tokom svog užurbanog načina života (putovanja, odmori, mnogobrojni letovi avionom i konzumacija hamburgera). Zato je prošlog novembra otplatio svoj dug planeti doniranjem preko milion dolara iz svog ličnog penzionog fonda projektima za eliminaciju ugljenika.
„Kao i mnogi ljudi iz moje generacije, godinama nisam imao pojma o opasnosti koju donose klimatske promene. Međutim, kad sam saznao da sav ugljenik koji smo emitovali tokom naših života nije eliminisan, počeo sam da istražujem na koji način bi to ipak moglo da se postigne. Otkrio sam da je moguće izbaciti ogromne količine CO2 iz atmosfere, ali da je za to potrebno mnogo dobre volje i ulaganja. Tehnologija postoji i stalno se usavršava, ali moramo da budemo brži i bolji u njenoj primeni. Ako uspemo u ovome, verovatno ćemo uspeti i da promenimo tok klimatske istorije“, ističe Kohon.
Svoj stav potkrepljuje činjenicom da smo od 1860. godine ispustili u atmosferu dva triliona ugljen-dioksida. Zato Krejg ulaže sredstva u nove tehnologije koje će usisati velike količine ugljenika, među kojima se nalazi i njegovih 8.147 tona. Krejga na putovanju prati kamion u kom na interaktivan način predstavlja rešenja koja mogu da pomognu u uklanjanju ugljen-dioksida.
Priredila: Milica Radičević
Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE
