Zagađenje vazduha predstavlja jednu od najopasnijih vrsta zagađenja po zdravlje ljudi, ali i drugih živih bića. Analiza Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), pokazala je da zagađenje koje dolazi od najvećih evropskih industrijskih postrojenja, uzrokuje u proseku troškove između 268 i 428 milijardi evra godišnje.
Među najvećim zagađivačima nalaze se ugljen-dioksid, PM10 čestice, amonijak, a iza njih su tu i gasovi staklene bašte. Značajno prisustvo imali su i teški metali.
Novi EEA brifing Troškovi za zdravlje i životnu sredinu usled industrijskog zagađenja vazduha u Evropi (eng The costs to health and the environment from industrial air pollution in Europe) obuhvata analizu trendova eksternih efekata industrijskog zagađenja vazduha u oko 10.000 najvećih objekata u Evropi, za period od 2012. do 2021. godine.
Istraživanja pokazuju da oko jedan odsto ovakvih objekata, od kojih su mnoge elektrane na ugalj, uzrokuju gotovo polovinu od ukupne nastale štete. Države koje su u 2021. godini imale najviše ovakvih objekata koji ujedno stvaraju najveće troškove životnoj sredini, klimi i zdravlju jesu Nemačka, Poljska, Italija, Francuska i Španija. Od ukupno 24 objekta, devet njih bilo je u Nemačkoj i šest u Poljskoj.
Pročitajte još:
- IEA: DO 2026. POLOVINA DOBIJENE ELEKTRIČNE ENERGIJE MOGLA BI DA DOLAZI IZ IZVORA SA NISKIM EMISIJAMA
- DOKLE JE STIGLA PRIMENA MEHANIZMA PREKOGRANIČNOG USKLAĐIVANJA UGLJENIKA – CBAM
- UDIŠEMO VAZDUH KOJI JE MEĐU NAJZAGAĐENIJIMA U EVROPI
Ipak, kako se navodi na sajtu EEA, Evropska unija je u ovom periodu uspela da ostvari značajan napredak kada je reč o smanjenju uticaja na životnu sredinu i klimatske promene. Naime, troškovi uzrokovani zagađanjem vazduha iz industrije smanjeni su za gotovo 35 odsto. Od ovog ukupnog smanjena, skoro 80 odsto došlo je iz energetskog sektora, zahvaljujući prelasku na alternativna goriva koja manje zagađuju, kao i na obnovljive izvore energije.
Važnu ulogu u smanjenu imao je Evropski zeleni dogovor, koji je za cilj postavio da Evropa postane prvi klimatski neutralan kontinent do 2050. godine. Predstavljen je u decembru 2019. godine, kao mapa puta za održivost ekonomije Evropske unije na način da se klimatski i ekološki izazovi pretvore u mogućnosti u svim oblastima politike i tranziciji čineći ih pravednim i inkluzivnim za sve.
Energetski portal
