Gradonačelnica Pariza Ana Idalgo posvetila se borbi protiv automobilskog saobraćaja, što joj je tokom prvog petogodišnjeg mandata bio jedan od najvećih prioriteta. Zahvaljujući tome, broj automobila na pariskim ulicama smanjio se za 8 odsto samo u 2019. godini, iako se ovaj rekordan pad može objasniti brojnim gradilištima u francuskoj prestonici, ali i istovremenim povećavanjem saobraćajnih gužvi. Ograničenje automobilskog saobraćaja kao važna mera u borbi protiv zagađenja vazduha bio je jedan od glavnih ciljeva Ane Idalgo, koja je kao kandidatkinja Socijalističke stranke 5. aprila 2014. godine izabrana za prvu ženu na čelu francuske metropole.
Idalgo se tokom proteklih pet godina odlučno borila za uvođenje brojnih mera protiv zagađenja vazduha, a ograničavanjem automobilskog saobraćaja i intenzivnim ozelenjavanjem grada, širenjem pešačkih zona i izgradnjom mreže biciklističkih staza, uveliko je promenila izgled grada. Sve su to ciljevi koje naglašava tokom trenutne kampanje uoči opštinskih izbora u martu, a koje namerava da intenzivira u slučaju ponovnog izbora. Iidalgo tvrdi da želi da Pariz pretvori u glavni grad biciklizma do 2024. godine, kada je francuska metropola domaćin Ljetnih olimpijskih igara.
Kao naslednica Bertranda Delanoa, gradonačelnika Pariza od 2001. do 2014. godine, Idalgo je na području biciklizma postigla istinski značajne rezultate. Kako se navodi u dokumentu gradskog odeljenja za put i saobraćaj, čiji je dnevnik „Les Echos“ dobio na uvid, udeo automobilskog saobraćaja je prošle godine u Parizu pao za 8,1 odsto.
Vreme pravog procvata biciklizma tek dolazi
Kao što je već ranije rečeno, veliki porast upotrebe bicikala u glavnom gradu Francuske objašnjava se izbegavanjem gužvi i zasićenjem javnim prevozom, ali i sve razvijenijom ekološkom svešću građanki i građana Pariza. Bicikl postaje sve popularnije parisko prevozno sredstvo, i to posebno za prevoz Parižanki i Parižana na posao i s posla. To potvrđuju i najnoviji podaci o rekordnom smanjenju automobilskog saobraćaja otkada pariske ulice prati sve veći broj instaliranih brojača saobraćaja.
Od početka decembra 2019. kada je započeo protest protiv mirovinske reforme, koji je u Parizu posebno obeležen haosom u javnom prevozu, mnogi stanovnici odlučili su da se koriste biciklom. Naglo je porastao i broj korisnika sistema javnih bicikala „Vélib“, koji je tog meseca bio dva do tri puta veći od uobičajenog.
Pročitajte još:
Prema podacima Grada Pariza, gradskim saobraćajnicama se u decembru 2019. kretao gotovo jednak broj bicikala i automobila. Gradska uprava je tada objavila najnovije podatke prema kojima je, na primer, samo na frekventnom bulevaru Volter ostvareno znatno smanjenje automobilskog saobraćaja, uz veliki porast korišćenja bicikala. Navedeni podaci mogli su biti i bolji da štrajk u javnom prijevozu nije naterao stanovnike Pariza da ponovno pokrenu svoje automobile.
„U Parizu je tako dramatično opadanje saobraćaja automobila vrlo retko, a posebno u godini u kojoj nije bilo većih previranja u pogledu javnog prevoza, s izuzetkom reorganizacije autobuske mreže i proširenja tramvajskih linija (T1 i T4)”, izjavio je Seabastijan Marek, doktorant na studijama urbanizma i prostornog planiranja na Univezitetu Rene, zaposlen u Parizu. Ovaj pad saobraćanja automobilom uzima u obzir samo putovanja unutar grada i isključuje obilaznicu Periferik, koja okružuje francusku metropolu. Pad automobilskog saobraćaja može se objasniti sprovođenjem brojnih projekata koji su se u Parizu odvijali poslednjih meseci.
Otvoreno je nekoliko novih biciklističkih staza i to duž glavnih saobraćajnih arterija grada , a obnovljeno je i nekoliko velikih gradskih trgova na kojima je redukovan broj saobraćajnih traka. Takođe, najavljuju se novi projekti poput velike obnove Jelisejskih polja, gde je u planu se do 2030. godine prepolovi broj saobraćajnih traka uz uređenje biciklističkih staza, proširenje pešačkih površina i sadnju više od hiljadu stabala.
Ovaj veliki preobražaj Pariza, koji redovno kritkuje Rakida Dati, kandidatkinja republikanaca za gradonačelnicu Pariza, ipak bi mogao odvratiti vozače od vožnje automobila. Kao najvažniji argument navodi se povećanje saobraćajnih gužvi: njihov prosečan nivo porastao je za tri boda, odnosno na 39 odsto. Nije nevažno napomenuti kako francuska metropola i njena aglomeracija i dalje nose titulu najnaseljenijeg urbanog područja u Francuskoj, ispred Marselj i Bordoa. Pored već navedenog pada iz 2019, automobilski saobraćaj je tokom petogodišnjeg mandata Ane Idalgo pao za 19 odsto.
Ipak, smanjenje i dinamika opadanja automobilskog saobraćaja u Parizu ipak ima nešto dužu istoriju, a zanimljivo je da su ga pokrenule političke opcije koje snažno kritkuju sadašnju gradonačelnicu. „Borbu protiv automobila u Parizu započeli su desničari“, rekao je ekonomista i urbanista Federik Eran, autor knjige „Povratak bicikle – Razvoj urbanog prevoza u Evropi od 1817. do 2050.“, koji tvrdi da će bicikle i drugi održivi vidovi prevoza uskoro preovladati u svim evropskim i svetskim gradovima.
„Očigledno je da smo danas u fazi napuštanja ideje ‘svuda automobilom’, prema kojoj su automobili imali apsolutni prioritet u prevozu u svim okolnostima. Svi gradovi na svetu učestvuju u ovom prelasku, koji ja nazivam eko-mobilnim.“ kaže Eran i dodaje: „U Parizu o tome svedoče vrlo pouzdane brojke, tačnije službeni podaci o saobraćaju na glavnim ulicama, koji u osnovi ističu sledeće: od 1991. do 2015. godine broj osoba koje koriste automobile smanjio se za čak 45 odsto. Prilično ohrabruje pad s 23 odsto na 13 odsto udela u ukupnom broju saobraćanja, uključujući korišćenje podzemne železnice, autobuskog prevoza, pešačenje i dr.“
„Žak Širak, gradonačelnik Pariza od 1977. do 1995. i predsednik Francuske Republike od 1995. do 2007, napravio je prvi korak postavljanjem stubova na pločnicima kako bi sprečio vlasnike automobila da tamo parkiraju. Tokom mandata gradonačelnika Žana Tiberija saobraćanje automobila smanjeno je za 9 odsto između 1995. i 2001.“, navodi Eran.
Međutim, rekord još uvek drži Bertranda Delanoa, koji je tokom svog prvog mandata (2001-2008.) uspeo da smanji automobilski saobraćaj za 21 odsto. Tako je u Parizu od 1992. godine smanjen za ukupno 52 odsto. Osim toga, „brzina vozila na ulicama smanjila se s 20,9 na 13,9 km/h“, naglašava Frederik Eran. To upućuje na zaključak da je bicikl u Parizu ipak brže prevozno sredstvo, a brzina mu, prema proračunima Agencije za upravljanje okolinom i energijom „Ademe“ iznosi 15 km/h. Prelaz na korišćenje održivih oblika mobilnosti je neminovnost, što nam potvrđuju primeri Pariza i drugih evropskih gradova, a posebno nama geografski bližeg Beča, čija se gradska uprava već godinama zalaže za smanjenje emisija ugljen-dioksida i automobilskog saobraćaja konstantnim poboljšavanjem mreže javnog prevoza i izgradnjom mreže biciklističkih staza.
Izvor: S.F./Ekovjesnik
