Klimatske promene

Foto-ilustracija: Unsplash (Louis Maniquet)

„Kao glumac, ja polažem pravo na život. Često igram izmišljene likove koji rešavaju izmišljene probleme. Verujem da je čovečanstvo posmatralo klimatske promene na isti takav način – kao da je reč o fikciji”, svojevremeno je izjavio holivudski miljenik Leonardo Dikaprio, koji je izaslanik generalnog sekretara UN-a za klimatske promene.

Ova izjava čuvenog glumca i aktiviste za zaštitu životne sredine oslikava pravo stanje stvari, ne samo u Srbiji, već širom naše planete. Svi živimo opterećeni ličnim problemima i o klimatskim promenama i ne razmišljamo preterano, osim kad se dogodi neka katastrofa. Ipak, bilo bi pametno pre nego što klimatske promene dosegnu dramatičan nivo da se upoznamo s tim kako do njih dolazi i kako ublažiti njihove posledice.

Vrlo često možete čuti da su klimatske promene prirodne i da je čak i naš poznati naučnik Milutin Milanković govorio o njima, ali mi ovde ne mislimo na prirodne cikluse zagrevanja i hlađenja, već na klimatske promene koje su posledica ljudske aktivnosti. Ove klimatske promene se prvi put spominju još krajem 19. veka, a o njima je prvi govorio švedski naučnik Svante Aernius. Klima se ranije menjala isključivo kao rezultat prirodnih okolnosti, ali sa pojavom industrije i porastom populacije primat preuzima ljudski faktor. Prognoza za blisku budućnost nije nimalo svetla, ukoliko nešto hitno ne preduzmemo, s obzirom na to da će uticaj klimatskih promena rasti, a samim tim će rasti i nepovoljni uslovi za život na planeti.

Naravno, uvek postoje razmimoilaženja, a klimatske promene nisu izuzetak. Naučnici nalaze argumente za i protiv klimatskih promena, a sa sigurnošću možemo tvrditi da su gasovi sa efektom staklene bašte, koji nastaju kao posledica ljudskih aktivnosti, u porastu i oni značajno utiču na pojačano zagrevanje atmosfere. Koncentracija gasova sa efektom staklene baste pre Industrijske revolucije iznosila je oko 280 ppm (ppm – parts per million), a 2017. godine je dostigla rekordni nivo od 405,5 ppm. Opšte je poznato da porast koncentracije ovih gasova nastaje kao posledica sagorevanja fosilnih goriva.

Ovo nisu, naravno, jedine posledice uvećane koncentracije gasova sa efektom staklene bašte. Osim čestih i intenzivnih suša i poplava u poslednjih nekoliko godina, činjenica je da se konstantno tope glečeri i polarne kape, da je nivo mora u porastu, kao i da je kiselost okeana povećana. Sve ovo ima uticaja i na ispravnost vode za piće, hrane i, posredno na taj način, i na zdravlje stanovništva.

Izumiranje biljnog i životnjskog sveta se takođe dovodi u vezu sa klimatskim promenama. Doduše, nisu isključivo klimatske promene odgovorne za smanjivanje biodiverziteta. Ljudska gramzivost ima značajnog udela u sve manjoj raznovrsnosti i brojnosti nekada bogate flore i faune širom sveta. Besomučno ubijamo pojedine životinjske vrste zbog mode, sujeverja ili prestiža.

Foto-ilustracija: Unsplash (Matt Howard)

Čak ni tu se ne zaustavljamo. U medijima su se mogla čuti mišljenja da je požar u Amazoniji podmetnut, što do sada nije potvrđeno. Kao da je malo što šumski požari, usled visokih temperatura i toplotnih talasa, zahvataju sve veća prostranstva, čak u oblastima gde ih ranije nije bilo.

Uvek možemo da izaberemo lakši put i da nastavimo da poričemo da su naša planeta i njen ekosistem u opasnosti. Kao da čovek pripada nekom drugom, rezervnom ekosistemu. Nisam sigurna koliko dugo to može opstati, jer sve i da ne verujemo u klimatske promene i da nas njihove posledice ne brinu, trebalo bi makar malo da nas zabrine kakav vazduh udišemo, kakvu hranu jedemo i kakvu vodu pijemo. Našoj planeti potrebni su borci koji od nje neće odustati, a među njima naročito mladi ljudi i tinejdžeri, kao što je Greta Tunberg.

Čini mi se da nisam jedina koju ova tema navodi na pomisao da stojimo na ivici ambisa čvrsto zatvorenih očiju. Ipak, ako bismo otvorili oči, možda bismo napravili korak unazad kojim bismo mogli da se spasemo. Taj spasonosni korak pre nas učinili su mnogi. Tako su na buđenje pozvali Leonardo, Greta, a sa stranica našeg magazina i Rambo Amadeus, Vojin Ćetković i Vuk Kostić. Svi oni se trude da ostave neku lepšu i bolju planetu budućim naraštajima koristeći svoju popularnost kako bi uticali na sve neverne Tome.

Priredila: Nevena Đukić

Tekst je objavljen u novom broju Magazina Energetskog portala KLIMATSKE PROMENE, septembar – novembar 2019.

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti