Kategorija: Blog

U Diznijevom filmu iz 1942, snimljenom prema knjizi Feliksa Saltena, Bambijevo detinjstvo je bilo srećno, ispunjeno i bezbrižno sve dok mu lovci nisu ustrelili majku. Kako bi naučio koliko je štete naneo prirodi, prateći sebične porive, i u nadi da će iskazati kajanje za svoje postupke, lovac Dejvid Beri iz američke savezne države Misuri, 6. decembra 2018. godine, osuđen je na godinu dana zatvora. Tokom izdržavanja kazne, barem jednom mesečno Beri će morati da pogleda "Bambija".

Indonežanske prašume predstavljaju jednu od najjačih brana na frontu sa klimatskim promenama i dom mnogih ugroženih vrsta poput sumatranskih tigrova, slonova i orangutana. Krčenjem njihovog staništa proizvođači palminog ulja guraju ih sve bliže ka ivici istrebljenja. Ali zašto se jednog stanovnika Srbije uopšte tiče šta se dešava na 10.305 kilometara udaljenosti od njegove države? Ako ikada i poseti Indoneziju, verovatno će da bude turista. Zašto bi onda trebalo da potpiše peticiju od koje ne dobija direktnu korist s obzirom na to da tigrovi, slonovi i orangutani na ovim prostorima žive isključivo u zoološkim vrtovima?

Ukoliko niste poznavalac informacionih tehnologija, verovatno se pitate šta je blokčejn tehnologija. Blokčejn tehnologija predstavlja bazu za skladištenje podataka, nad kojom niko (pojedinac, vlada ili korporacija) nema kontrolu. Ali, koja zajednička nit povezuje blokčejn tehnologiju i...

Misaona vremenska mašina danas nas odvodi u treći decembar 1984. godine i svaki naredni 3.XII, zaključno sa 2018, kada ljudi odaju počast žrtvama Bopalske nesreće. Industrijska revolucija i napredak tehnologije su na listu nedeća sa kojima se čovečanstvo suočava, pored brojnih prirodnih katastrofa, dodali i eksplozije, havarije, požare u fabričkim postrojenjima i slično. Bopal je prestonica indijske države Madja Pradeš. Poznat je kao grad jezera i jedna od najzelenijih urbanih sredina u Indiji. Dobar glas daleko se čuje, a loš još dalje.

Zima je. Vreme novogodišnjih i božićnih praznika i sezona mirisnih dekorativnih sveća koje doprinose utisku praznične idile. Sveće su sjajna ideja za dekorisanje koje svojim svetlucanjem i plamenom upotpunjuju hladno zimsko veče...

Činjenica je da ljudska vrsta Zemlju uzima zdravo za gotovo, kao da bilo kog trenutka možemo da ostvarimo naum Ilona Maska, pokupimo se i zaputimo na Mars! Ali avaj... Puste želje, pusti snovi. Za sada nemamo drugu mogućnost i osuđeni smo na ovo kopno pod nama - mada bi bilo pravičnije reći da je ono osuđeno na nas. Davnih dana smo prekoračili finu liniju koja deli upotrebu prirodnih resursa od njihove zloupotrebe.

Ove zime biolozi su potvrdili izuzetno sporo zamrzavanje mnogih regiona na Arktiku, usled visokih temperatura  i otežanog formiranja leda. Iako je još 1967. godine zabeležena najmanja debljina ledenog pokrivača u toku novembra, ipak...

Da li ste svesni da je otprilike 20 hiljada plastičnih kesa bilo proizvedeno za vreme koje vam je bilo potrebno da pročitate ovu rečenicu? Za oko pet sekundi naša planeta dobila je 20 hiljada novih neprijatelja pod kojim će ostati barem koliko mi pod Turcima. Naučnici su procenili da razgradnja vrećica može da potraje i do hiljadu godina.

Arhitektura u 21. veku ponekad nas zaista ostavlja bez daha. Mnogi savremeni gradovi, kao što je Dubai, izgledaju velelepno i privlače svojim neuobičajenim građevinama brojne turiste koji se slivaju u ovaj grad...

Oksidacioni stres je stanje u organizmu u kome postoji neravnoteža između stvaranja slobodnih radikala i njihovog neutralisanja od strane antioksidacione zaštite organizma, kaže Wikipedia. Ako niste stručnjaci u ovoj oblasti, verovatno ste jednako zbunjeni kao i ja. Međutim, s obzirom na to da smo skloni da laički dijagnostifikujemo i sebe i bližnje i da uglavnom znamo nazive mnogih bolesti, kako bismo razumeli oksidacioni stres, mnogo nam je korisnija njegova klinička manifestacija.

U Japanu je početkom ove godine počela sa radom plutajuća solarna mega-stanica sa najvećim proizvodnim kapacitetom ovog tipa. Čudesna „biljka na jezeru”, kako nazivaju seriju solarnih panela na jezeru Yamakura Dam u Išihari,...

Nastojimo da prestanemo da koristimo proizvode poput slamčica, štapića za uši i plastičnog posuđa i da im pronađemo manje škodljive alternative. Kod nekoga je ova odluka podstaknuta razvijenom ekološkom svešću. Poneko izabere da stvari iz marketa nosi u cegeru zgrožen prizorom fotografije kita kojem je glave došla upravo plastika, a poneko želi da sačuva od dva do pet dinara koliko se naplaćuju plastične kese po srpskim marketima. Nekoga motivišu šokantni podaci iz medija: "U okeanu pluta "ostrvo smeća" veličine dve Francuske". Pojedinci odstrane plastiku iz svog života zbog zakonskih propisa.

Globalizacija je unela pozitivne promene u svet obrazovanja ali nažalost velike nejednakosti su i dalje prisutne. U Pakistanu, gde zbog lošeg ekonomskog stanja, ekspanzije stanovništva i nedostatka škola stopa pismenosti opada, prema...

Svetska zdravstvena organizacija obelodanila je da više od 90 odsto čovečanstva udiše prljav vazduh i da nečistoće u atmosferi na godišnjem nivou posledično izazivaju 7 miliona smrti. Ovo ih čini četvrtim najvećim uzrokom umiranja na planeti. Sitne čestice, uobičajeno nastale kao posledica sagorevanja fosilnih goriva, dospevaju do plućnog krvotoka i vode bolestima disajnih organa i kardiovaskularnim oboljenjima. Njihov uticaj osećaju i bebe dok su još u materici. Međutim, ovde se ne okončavaju sumorne procene o tome kako loš kvalitet vazduha degradira kvalitet našeg života.

Jedemo ribu i ostale morske delikatese uz dodatak mikroplastike. Obroke začinjavamo kuhinjskom solju i mikroplastikom. Pijemo vodu s tragovima mikroplastike. Udišemo mikroplastiku. S obzirom na to da plastiku ne možemo da svarimo, zar iznenađuje saznanje da je prisutna u našoj stolici? Istraživanje predstavljeno na konferenciji posvećenoj gastroenterologiji upriličenoj u Beču od 20. do 24. oktobra otkrilo je postojanje sitnih plastičnih delova u ljudskim fekalijama.

Da li vam je poznat osećaj smirenosti, popravljenog raspoloženja i pročišćenog uma nakon boravka na selu? Još su stari Latini bili svesni zdravstvenih blagodeti živog sveta koji nas okružuje. Govorili su da lekar leči, a priroda ozdravljuje. Odavno je, dakle, poznato da dnevna doza zelenila, plavog neba i prirodnih mirisa pozitivno utiče na naše fizičko i mentalno zdravlje, a latinsku tezu su vekovima kasnije naučno utemeljila mnoga istraživanja naših savremenika.