Kategorija: Blog

"Mi smo poslednja generacija koja može da napravi razliku između života i smrti", Džejn Fonda je naglasila jednom prilikom. Ona nije jedina poznata ličnost s težnjom da upravo to i učini. U istoj borbenoj ekipi se nalaze i Ben Aflek, Meril Strip, Leonardno Dikaprio, Natali Portman i mnogi drugi.

Međunarodna agencija za energetiku je svoje istraživanje kapaciteta vetra na moru opisala kao najsveobuhvatnije tog tipa u istoriji. Stručnjaci očekuju da će, smanjenjem troškova tehnologije i ulaganju vlada brojnih zemalja, do 2040. godine u sektor biti uložen gotovo 1 bilion evra (1.000.000.000.000 - to je baš dosta novca, složićete se).

U nedostatku prave krune, ženski svet pokušava da se drugim sredstvima poistoveti sa vojvotkinjom Megan. Njeno ponašanje je, u skladu sa pozicijom, uvek odmereno i skrušeno i ne izlazi iz "mode", ali ono nije jedini "trend" u kome bi je valjalo slediti. Megan se bavi humanitarnim radom, njeni obroci su pretežno veganski, a i svojim izborom garderobe demonstrira brigu za Zemlju i buduće naraštaje.

Odrastanje nam je donelo nekoliko otrežnjujućih istina - Deda Mraz ne postoji; ako progutamo semenku nekog voća, ono neće izrasti u našem stomaku; naš tata nije najjači na svetu; ma koliko puta...

U doba borbe savremenih ljudi protiv klimatskih promena, koje izjedaju različite aspekte njihovih života, mnoge kompanije, gradovi i države postavili su sebi rokove do kada bi trebalo da svedu na nulu emisije ugljen-dioksida kao jednog od gasova koji značajno doprinosi porastu temperature na globalnom nivou. Danska prestonica planira da ostvari ovaj cilj do 2025. godine. Ukoliko u tome i uspe, postaće prvi ugljenično neutralni glavni grad na svetu.

Danska kompanija LEGO se predstavlja kao proizvođač čuvenih kocki uz koje će mališani uživati u beskrajnim satima igre - što, moram priznati, čini da se osećam diskrimisano. Razumem zašto se ne reklamiraju kao proizvođač čuvenih kocki uz koje se odrasli nerviraju zbog bola koji im nanose kada na njih nagaze i tragova koje ostavljaju u njihovim stopalima, ali zar da nas ne pomenu ni kao ravnopravne učesnike u igri? Opraštam, ali ne zaboravljam ;)

Nemojte da vas zastraši to što je tokom klimatskih demonstracija ulicama već poteklo 1.800 litara krvi! Za sada je ona isključivo lažna. Pokret za zaštitu životne sredine "Pobuna protiv izumiranja" je 3. oktobra pomoću vatrogasnog vozila ispalio tu količinu vode obojene crvenom farbom za kosu po Ministarstvu finansija u Londonu nezadovoljan njihovom preraspodelom sredstava. "Nalazimo se u početnoj fazi jedne od najvećih borbi u istoriji..."

Pećine predstavljaju podzemne prostorije u Zemljinoj kori nastale prirodnim procesima. U Srbiji su najzastupljenije one u kraškom reljefu. Pećine u krasu su oblikovane hemijskim i mehaničkim delovanjem vode. Osim u njemu, nastaju i u naslagama gipsa, soli, magmatskim stenama, konglomeratima, brečama, pa čak i u ledu. Nakon što smo rasvetleli definicije osnovnih pojmova, rasvetlimoćemo i put kroz jednu od pećina.

Zamislite vrtić u kome je plafon "izgrađen" od krošnji drveća, a zidova gotovo da i nema! Koliko bi vas kao radoznalog trogodišnjaka zabavilo da umesto bazena s lopticama i seta lego kocki na raspolaganju za svoje nestašluke i istraživanje imate šumu? Šumski vrtić predstavlja tip predškolskog obrazovanja namenjen mališanima između tri i šest godina koja se održava gotovo isključivo na otvorenom. Bez obzira na to da li napolju sija sunce, rominja kiša ili je predeo obavijen maglom, njegovi polaznici se podstiču na igru i učenje kako bi se povezali s prirodom, razvila snalažljivost i očvrsnula.

Ukoliko ne iskorenimo neodgovorno ponašanje prema šumskim kapacitetima, iskorenićemo zelenilo i prirodu ćemo moći da gledamo isključivo u ograđenom prostoru - kao životinje u zoološkim vrtovima - baš onako kako je olovkom i skicirao umetnik Maks Pejntner na svom crtežu pod nazivom "Beskrajna privlačnost prirode". Inspirisan njegovom distopijskom vizijom, njegov kolega Klaus Litman je i organizovao izložbu "Za šumu" na terenu jednog austrijskog fudbalskog kluba.

Kamen i metal su za praistorijske ljude predstavljali revolucionarne materijale i osnovu za još revolucionarnije izume. Da li su nama, ljudima savremenog doba, ono što su njima nekada bila sečiva, sekire, motike, srpovi i maljevi, zapravo - plastične kese, flaše i slamčice? Naučnici smatraju da bi naslage ovog materijala mogle da obeleže početak antropocena, geološke epohe koja, prema njihovom predlogu, označava dominaciju ljudi nad planetom.

REIC i GIZ su pozvali mlade stručnjake zainteresovane da unaprede klimu i energetiku da im se pridruže u letnjoj školi u Vitezu. Poziv su geografski ograničili na region Balkana. Ipak, s obzirom na to da se dobar glas daleko čuje, a engleski jezik još dalje, na njihovu mejl adresu stigle su biografije i motivaciona pisma iz čak 36 zemalja sveta sa ukupno 4 kontinenta. U konkurenciji od više od 200 ljudi, priliku za usavršavanje dobilo je njih 18. Tačnije, nas 18!

Ako vas nije briga za neke tamo, hiljadama kilometara udaljene, biljke, životinje i ljude, zar vas nije briga za vas same? Gori nam pod nogama, ali nam gori i nad glavama - i to vazduh. Stabla Amazonije obezbeđuju čovečanstvu oko 20 odsto neophodnog kiseonika, a kao neki od najznačajnijih usisivači ugljenika zaslužni su i za usporavanje klimatskih promena.

Zidno slikarstvo predstavlja svojevrstan način da se oda pošta nekoj ideji ili ličnosti. Britanci su stoga u maju odlučili da zid jedne prodavnice tropskih riba, smeštene u istočnom Londonu, osveže likom Sera Dejvida Atenboroa, proslavljajući tako njegov rođendan i ljubav prema prirodi dugu 93 godine. Dejvid Atenboro je britanski voditelj i prirodnjak. Njegovo najčuvenije delo jeste serijal dokumentarnih emisija objedinjenih pod naslovom "Život".

Zemlja je tek jedna od osam planeta koje kruže oko Sunca zajedno sa svojim satelitima, ali nema sumnje da je drugačija od svih - jedina je za koju smo sigurni da na njoj postoji život. Pored planeta i satelita, u Sunčevom sistemu se mogu naći i druga manja nebeska tela kao što su asteroidi, meteoridi i komete. S obzirom na naše neodgovorno trošenje ograničenih Zemljinih resursa, možda bi trebalo da skujemo plan(etu) B.

Prema klasifikaciji Međunarodne unije za zaštitu prirode, lavovi su ranjiva vrsta i njihova populacija beleži pad, a između 1993. i 2014. godine, njihob broj se smanjio za 43 odsto. Moćne i veličanstvene životinje u divljini nemaju predatora - ali njihova populacija ipak opada. Ne živimo zarobljeni u trodimenzionalnoj animaciji u kojoj zlonamerni, zavidni brat kralja lavova kuje zaverenički plan da preuzme tron uz pomoć hijena. Živimo zarobljeni u trodimenzionalnoj realnosti u kojoj smo neprijatelji vođa životinjskog carstva - mi sami.