Kategorija: Blog

Danska kompanija LEGO se predstavlja kao proizvođač čuvenih kocki uz koje će mališani uživati u beskrajnim satima igre - što, moram priznati, čini da se osećam diskrimisano. Razumem zašto se ne reklamiraju kao proizvođač čuvenih kocki uz koje se odrasli nerviraju zbog bola koji im nanose kada na njih nagaze i tragova koje ostavljaju u njihovim stopalima, ali zar da nas ne pomenu ni kao ravnopravne učesnike u igri? Opraštam, ali ne zaboravljam ;)

Nemojte da vas zastraši to što je tokom klimatskih demonstracija ulicama već poteklo 1.800 litara krvi! Za sada je ona isključivo lažna. Pokret za zaštitu životne sredine "Pobuna protiv izumiranja" je 3. oktobra pomoću vatrogasnog vozila ispalio tu količinu vode obojene crvenom farbom za kosu po Ministarstvu finansija u Londonu nezadovoljan njihovom preraspodelom sredstava. "Nalazimo se u početnoj fazi jedne od najvećih borbi u istoriji..."

Pećine predstavljaju podzemne prostorije u Zemljinoj kori nastale prirodnim procesima. U Srbiji su najzastupljenije one u kraškom reljefu. Pećine u krasu su oblikovane hemijskim i mehaničkim delovanjem vode. Osim u njemu, nastaju i u naslagama gipsa, soli, magmatskim stenama, konglomeratima, brečama, pa čak i u ledu. Nakon što smo rasvetleli definicije osnovnih pojmova, rasvetlimoćemo i put kroz jednu od pećina.

Zamislite vrtić u kome je plafon "izgrađen" od krošnji drveća, a zidova gotovo da i nema! Koliko bi vas kao radoznalog trogodišnjaka zabavilo da umesto bazena s lopticama i seta lego kocki na raspolaganju za svoje nestašluke i istraživanje imate šumu? Šumski vrtić predstavlja tip predškolskog obrazovanja namenjen mališanima između tri i šest godina koja se održava gotovo isključivo na otvorenom. Bez obzira na to da li napolju sija sunce, rominja kiša ili je predeo obavijen maglom, njegovi polaznici se podstiču na igru i učenje kako bi se povezali s prirodom, razvila snalažljivost i očvrsnula.

Ukoliko ne iskorenimo neodgovorno ponašanje prema šumskim kapacitetima, iskorenićemo zelenilo i prirodu ćemo moći da gledamo isključivo u ograđenom prostoru - kao životinje u zoološkim vrtovima - baš onako kako je olovkom i skicirao umetnik Maks Pejntner na svom crtežu pod nazivom "Beskrajna privlačnost prirode". Inspirisan njegovom distopijskom vizijom, njegov kolega Klaus Litman je i organizovao izložbu "Za šumu" na terenu jednog austrijskog fudbalskog kluba.

Kamen i metal su za praistorijske ljude predstavljali revolucionarne materijale i osnovu za još revolucionarnije izume. Da li su nama, ljudima savremenog doba, ono što su njima nekada bila sečiva, sekire, motike, srpovi i maljevi, zapravo - plastične kese, flaše i slamčice? Naučnici smatraju da bi naslage ovog materijala mogle da obeleže početak antropocena, geološke epohe koja, prema njihovom predlogu, označava dominaciju ljudi nad planetom.

REIC i GIZ su pozvali mlade stručnjake zainteresovane da unaprede klimu i energetiku da im se pridruže u letnjoj školi u Vitezu. Poziv su geografski ograničili na region Balkana. Ipak, s obzirom na to da se dobar glas daleko čuje, a engleski jezik još dalje, na njihovu mejl adresu stigle su biografije i motivaciona pisma iz čak 36 zemalja sveta sa ukupno 4 kontinenta. U konkurenciji od više od 200 ljudi, priliku za usavršavanje dobilo je njih 18. Tačnije, nas 18!

Ako vas nije briga za neke tamo, hiljadama kilometara udaljene, biljke, životinje i ljude, zar vas nije briga za vas same? Gori nam pod nogama, ali nam gori i nad glavama - i to vazduh. Stabla Amazonije obezbeđuju čovečanstvu oko 20 odsto neophodnog kiseonika, a kao neki od najznačajnijih usisivači ugljenika zaslužni su i za usporavanje klimatskih promena.

Zidno slikarstvo predstavlja svojevrstan način da se oda pošta nekoj ideji ili ličnosti. Britanci su stoga u maju odlučili da zid jedne prodavnice tropskih riba, smeštene u istočnom Londonu, osveže likom Sera Dejvida Atenboroa, proslavljajući tako njegov rođendan i ljubav prema prirodi dugu 93 godine. Dejvid Atenboro je britanski voditelj i prirodnjak. Njegovo najčuvenije delo jeste serijal dokumentarnih emisija objedinjenih pod naslovom "Život".

Zemlja je tek jedna od osam planeta koje kruže oko Sunca zajedno sa svojim satelitima, ali nema sumnje da je drugačija od svih - jedina je za koju smo sigurni da na njoj postoji život. Pored planeta i satelita, u Sunčevom sistemu se mogu naći i druga manja nebeska tela kao što su asteroidi, meteoridi i komete. S obzirom na naše neodgovorno trošenje ograničenih Zemljinih resursa, možda bi trebalo da skujemo plan(etu) B.

Prema klasifikaciji Međunarodne unije za zaštitu prirode, lavovi su ranjiva vrsta i njihova populacija beleži pad, a između 1993. i 2014. godine, njihob broj se smanjio za 43 odsto. Moćne i veličanstvene životinje u divljini nemaju predatora - ali njihova populacija ipak opada. Ne živimo zarobljeni u trodimenzionalnoj animaciji u kojoj zlonamerni, zavidni brat kralja lavova kuje zaverenički plan da preuzme tron uz pomoć hijena. Živimo zarobljeni u trodimenzionalnoj realnosti u kojoj smo neprijatelji vođa životinjskog carstva - mi sami.

Procesi "prekrivanja" četvrtog reaktora sa 400.000 m3 betona i 7.300 tona metala i ugrađivanja sistema filtracije su bili okončani pola godine nakon Černobiljske katastrofe. "Monstruozna" građevinska struktura je nazvana sarkofag i njena uloga je bila da zakloni istopljeno jezgro reaktora i da unutar sebe zarobi 740.000 m3 verovatno najopasnijeg otpada koje je čovečanstvo proizvelo tokom 20. veka. S obzirom na to da ju je nagrizao zub vremena, rodila se potreba da bude zamenjena - ili, preciznije rečeno, prekrivena i dodatno obezbeđena.

Lik Male Sirene je početkom devetnaestog veka "izmaštao" danski književnik Hans Kristijan Andersen za potrebe pisanja istoimene bajke. Nesvojstveno ovom književnom žanru, "Mala Sirena" se nije završavala uobičajenim "...i živeli su srećno do kraja života". Andersen ju je tada, usled neuzvraćene ljubavi, pretvorio u penu - što i nije bilo jednako tragično kao što bi neko mogao da pomisli na prvu loptu. Uprkos tome što se pomoću napitka koji joj je veštica dala u zamenu za njen jezik i zvonki glas transformisala u ljudsko biće, život je završila baš onako kako bi ga završila da je umesto nogu i dalje imala rep. Kao pena...

Počev od 1978. godine Organizacija Ujedinjenih nacija za nauku, kulturu i obrazovanje (UNESKO) je pod svoju zaštitu stavila mnogobrojna mesta od kulturnog i prirodnog značaja za celokupno čovečanstvo poput Jeloustona u Sjedinjenim Američkim Državama, prvog nacionalnog parka; Tadž Mahala u Indiji, svojevrsnog mauzoleja ljubavi; Petre u Jordanu, prestonice nekadašnjeg Nabatejskog carstva i ostrva Galapagos u Ekvadoru, doma različitih endemskih vrsta biljaka i životinja.

Sve do 2010, žitelji drugih krajeva planete su bili imuni na prirodne lepote Islanda i ne previše zainteresovani za putovanje tamo ili prosto nedovoljno ekonomski potkovani. Tada se situacija značajno menja i broj turista raste za 366 odsto, sa nešto više od 488 hiljada posetilaca u 2010. na gotovo 1,8 miliona u 2016.

Biološki red primata uključuje lemure, majmune i ljude - a "najpopunjeniji" pripadnici reda smo mi. Čak i oni koji su moja sušta suprotnost, zategnuti vlasnici članske karte teretane, čelične volje i trbušnjaka, imaju značajne zalihe masnog tkiva. Drugi primati u telu imaju manje od 9 odsto masti, a zdrav nivo masti kod ljudi se kreće između 14 i 31 odsto. U poređenju sa našim najbližim životinjskim srodnicima, i najmišićaviji među nama su "buce". Otkud to?