Energetska tranzicija sa fosilnih goriva na čiste izvore energije pozicionira kao ključne minerale poput litijuma, kobalta i nikla. Razlog za to jeste njihova uloga u proizvodnji tehnologija kao što su vetroturbine ili električna vozila. Kako potražnja raste, vlade uspostavljaju strateška partnerstva kako bi osigurale stabilne i održive lance snabdevanja, posebno između zemalja koje imaju veliko potrošačko tržište i onih koje su veliki proizvođači ovih minerala. Kao primer, mogu da se navedu Evropska unija i Demokratska Republika Kongo ili Velika Britanija i Zambija.
Ipak, kako navodi Međunarodna agencija za energetiku (IEA), mnoga od ovih partnerstava su još uvek u početnim fazama i neretko nedostaju konkretni detalji o njihovom sadržaju i implementaciji. Mnogi sporazumi su neobavezujući i često su opisani u opštem jeziku bez detalja. Dakle, sporazumi pokazuju nameru za saradnju, ali bez ne obavezuju strane na to.
Kako bi se osiguralo da partnerstva budu uspešna i odgovorna, IEA iznosi nekoliko načina kako da se to unapredi.
Transparentnost je polazna osnova. Potrebno je da detaljne informacije i konkretni ciljevi o mapama puta za strateška partnerstva i projekte budu dostupni. Međutim, iako je važno, to nije dovoljno.
Zemlje proizvođači su često ekonomije u nastajanju koje se suočavaju sa izazovima, a u tome mogu da im pomognu zemlje potrošači. To mogu da učine kroz ulaganje u nedostajuću infrastrukturu, razvoj ekonomske diversifikacije, ali i pomoć u vezi sa nedostatkom pristupa čistim izvorima energije. Ovo je važno za jačanje kapaciteta zemalja proizvođača da upravljaju resursima i razvojem.
Pročitajte još:
- Povećano korišćenje kritičnih minerala u doba energetske tranzicije
- Kinu čeka najveći projekat rudarenja uranijuma po novim metodama
- EBRD i EU mobilisaće do 100 miliona evra za investicije u sirovine, uključujući Srbiju
Za unapređenje partnerstva, zemlje potrošači trebalo bi da podrže svoje partnere tako što će im pružati pomoć u upravljanju geološkim podacima, zatim davanjem prioriteta zaštiti životne sredine i socijalne zaštite, kao i pomaganjem u razvoju odgovarajućih zakona i propisa, kako bi se osiguralo da projekti primenjuju odgovorne prakse.
Važno je da partnerstva primene i procese konsultacija sa relevantnim zainteresovanim stranama, uključujući lokalne zajednice, autohtone narode i civilno društvo. Ove grupe mogu da imaju značajnu ulogu u osiguranju da će projekti ispuniti međunarodne standarde i da se poštuju socijalne i ekološke norme. Uključivanjem ovih grupa u pregovaranje i implementaciju, partnerstva mogu bolje prepoznaju lokalne potrebe i izazove, ali i da budu prihvaćena od strane društva.
Kao najveći izazovi u razvoju partnerstava između zemalja, navode se ekološki i društveni rizici povezani sa rudarenjem. Tu spadaju zagađenje vode, emisiju gasova, gubitak biodiverziteta, kao i kršenje ljudskih prava. Kako bi se sprečile takve mogućnosti, potrebna je rigorozna provera svih aspekata projekta i usvajanje strogih standarda i procedura koje će osigurati da se aktivnosti u okviru projekta sprovode sa najmanjim nivoom negativnih posledica na životnu sredinu i ljude.
Energetski portal
