Da se Beograd, zajedno sa Sarajevom, Skopljem i još nekim gradovima Zapadnog Balkana često nalazi na vrhu liste po aerozagađenju to više nije nikakva novost – Beograd je čas prvi, čas treći, čas 17. na ovoj listi, ali da je u prvih 20 gradova sveta često, to znaju svi koji redovnije prate Air quality izveštaje. Međutim, i jedan od gradova u Evropskoj uniji je takođe do ove sezone jesen/zima često bio u vrhu ove liste, ali nakon lokalne uredbe kojom se zabranjuje upotreba uglja u domaćinstvima, a potom i subvencija ponuđenih građanima, ovaj grad je 2023. godine prvi put spustio svoje emisije ispod nivoa koji propisuje zakon EU.
Reč je, naime, o Varšavi, jednom od najzagađenijih poljskih gradova, koji je, zajedno sa Krakovom, Vroclavom i drugim tamošnjim gradovima, u prethodnom periodu beležio rekordna zagađenja. Smog je na nekim tamošnjim stanicama prelazio vrednosti od tri do sedam puta veće od dozvoljenih, pa su beleženi i apeli nadležnih da stanovništvo ne izlazi napolje bez preke potrebe.
Kako se tada pisalo, organizacija Varšavski smog alarm je navodila da svake godine pre vremena umre oko 3.000 žitelja Varšave od posledica i bolesti izazvanih zagađenim vazduhom, što je više nego broj pogibija u saobraćajnim nesrećama godišnje u celoj Poljskoj.
Nakon toga su pojedine javne ličnosti u Poljskoj i tužile državu zbog toga što, kako su prenosili mediji, ugrožava njihovo zdravlje i čini malo napora da se zagađenje smanji. A potom je protiv države Poljske pokrenuta i prva kolektivna država 223 Poljaka koji su zahtevali da vlada prizna odgovornost za smog i zagađeni vazduh.
Pročitajte još:
Koliko je zagađenje vazduha povezano sa bolestima i smrtnošću govore i ranije objavljeni podaci Evropske unije, koji kažu da zagađenje vazduha u proseku doprinosi između 4 i 19 procenata ukupnog prevremenog mortaliteta. Pritom su, kako je procenjeno, termoelektrane na ugalj na Zapadnom Balkanu odgovorne za ekonomsku štetu na ime zdravstvenih troškova koji iznose između 1,2 i 3,4 milijarde evra godišnje.
Da li zbog zaista velikih troškova za lečenje i povećane smrtnosti usled zagađenja, ali Varšava je prošlog oktobra donela uredbu kojom je, očito, situaciju sa aerozagađenjem promenila nabolje.
,,U oktobru je u Varšavi stupila na snagu lokalna zabrana upotrebe uglja u domaćinstvima. Ono što je važno reći jeste da zabrana nije došla kao globa, nego su se o njoj građani izjašnjavali u anketi i zabranu je podržalo 74 odsto stanovnika Varšave. Gradonačelnik Varšave je napravio plan i građanima ponudio subvencije do čak 15.000 evra. Poseban akcenat je stavljen na toplotne pumpe i povećanje energetske efikasnosti. Rezultat je takav da se već ove zime video pad zagađenja. Sem čistijeg vazduha, ove mere su građanima sačuvale i novac. U proseku, energetski trošak domaćinstva je pao za čak 27 odsto. A najvažnije je to da je pao broj hospitalizacija i prevremenih smrti“, tvrdi u izjavi za eKapiju Bojan Simišić, predsednik Udruženja ,,Eko straža“.
On navodi da je Varšava na ovaj način prvi put ispunila zakon Evropske unije.
,,Iako je Svetska zdravstvena organizacija granicu za prosečnu godišnju koncentraciju PM čestica spustila sa 10 na 5, u Evropskoj uniji su te vrednosti još uvek 20, ali i oni sad spuštaju na 10″, navodi Simišić.
Varšava je ove zime postigla vrednost ispod 20, a vrednosti ispod 10 će, prema rečima našeg sagovornika, mnogima biti teško dostižne.
,,Prosečna koncentracija PM čestica u Beogradu se kreće između 20 i 25, u zavisnosti od toga koju godinu posmatramo. Zbog toga smo mi sad pokrenuli kampanju u kojoj želimo da prikupimo, za početak, 10.000 potpisa za ukidanje mazuta i lož ulja do 2025. godine. Verujemo da nijedna drastična promena odjednom nije dobra i da ovim manjim koracima možemo da postignemo više. Na korak smo od dovoljnog broja potpisa i kada ih sakupimo, predaćemo naš zahtev Ministarstvu rudarstva i energetike i Ministarstvu zaštite životne sredine“, dodaje Simišić.
Prema njegovim rečima, problem u našoj zemlji je taj što i mere koje se donesu se ne primenjuju.
,,Recimo, vlada je donela Plan kvaliteta vazduha za period 2022-2030, ali se taj plan ne primenjuje jer Ministarstvo finansija ne izdvaja novac za primenu tog dokumenta. Postoje neke pretpostavke po kojima bi se u našoj zemlji zagađenje smanjilo za trećinu kada bi se samo primenili oni akti koji već postoje“, navodi Simišić.
Naš sagovornik veruje i da bi se davanjem subvencija domaćinstvima to ulaganje državi na kraju isplatilo.
,,Nažalost, često se kao posledica zagađenja vazduha pominju onkološke bolesti, ali zapravo bolesti srca su najčešće posledice. I kada se tu izračunaju svi dani lečenja, odsustva sa posla i slično, sigurno je da bi se sve subvcencije državi vratile za pet godina“, tvrdi Simišić.
Prema njegovim rečima, Beograd čak nije ni jedini izrazito zagađen grad u našoj zemlji. Otkako su merne stanice postavljene u nekim manjim gradovima, ispostavilo se, kako navodi naš sagovornik, da je Novi Pazar, recimo, jedan od 40 najzagađenijih gradova u Evropi, a tu su i Valjevo, Užice i Niš.
A ni druge brojke koje se navode na sajtu Eko straže nisu milostive – 15.480 ljudi u Srbiji godišnje umre od zagađenja, 18 termoelektrana zapadnog Balkana zagađuje više od 250 termoelektrana EU, Srbija je na 1. mestu u Evropi po zagađenju na osnovu izveštaja GAPH, a 47 puta više od dozvoljenog maksimuma (prema SZO) jeste količina PM2.5 čestica koju je izmerila Eko straža.
Naš sagovornik veruje da je ova peticija, odnosno podnošenje zahteva za gašenje kotlarnica na mazut i lož ulje i konačna zabrana upotrebe u roku od 18 meseci, prvi od značajnih koraka zahvaljujući kojima i Beograd može biti kao Varšava i već sledeće zime. I to ne samo Beograd, već i sva ostala mesta u Srbiji.
Izvor: eKapija
