Ukrasno drveće je lako za negovanje, a da bi imalo raskošne krošnje, bilo zdravo i ulepšavalo naše dvorište treba obratiti pažnju na nekoliko stvari.
Kad bi drveće pričalo – bili bi to najzanimljiviji romani. Ukrasno drveće daje živost vrtu i dinamiku tokom cele godine, jer svaka vrsta se od proleća do zime menja na svoj način. Neke menjaju boju lista, neke cvetaju. Ukrasno drveće obezbeđuje hlad i štiti od vetrova. Nije zahtevno, što se nege tiče, ali baš kao i čovek, svako stablo je karakter za sebe i tako mu treba i prilaziti.
Ginko biloba – „živi fosil“
Ginko biloba ili drvo koje ne umire, u pojedinim uslovima može narasti i do 40 metara visine. U jesen ima divnu žutu boju, a prepoznatljiv je po svojim lepezastim listovima.
Ginko pomaže u borbi protiv demencije i Alchajmerove bolesti, potvrdila je i Svetska zdravstvena organizacija, a đacima i studentima pomaže da bolje uče i pamte. Ova biljka, koju još zovu i „živi fosil“, smatra se najstarijom i najotpornijom biljkom na planeti.
Zemljište za ukrasno bilje treba da bude propusno mesto sa dovoljno svetlosti, a kada se bira vrsta koja će se saditi mora se voditi računa o tome da može da izdrži temperaturu do minus 15 stepeni Celzijusa. Prilikom sadnje ne treba dodavati nikakvo đubrivo, dovoljno je samo dobro zaliti.
U prvoj godini biljci je potrebna samo voda, i bez obzira na padavine treba je zalivati jednom do dva put nedeljno, sa po 15 litara vode. Dobro je staviti i malč, ali ne tik uz drvo, da se ne bi stvarale gljivice.
Krošnja žalosnog bresta izgleda kao raskošni zeleni kišobran, ako se pravilo neguje i orezuje.
Divlje grane, koje crpe celu biljku treba orezati, a kalemljeni deo skratiti za dve trećine, kako bi se pospešio rast drugih grančica. Orezano granje se može koristiti za kompost.
Pročitajte još:
- Koncert gudačkog kvarteta Barselone za posebnu publiku – biljke
- Sobne biljke koje čiste vazduh
- „Zaljubljeni ginko“ iz Hrvatske drugoplasirani na takmičenju za Evropsko stablo godine
Ginko nam neće samo ukrasiti dvorište
„Prihrana zavisi od različitih vrsta zemljišta, pa se na vojvođanskim zemljištima prihranjuje svake druge, treće godine, ali tek dve godine nakon presađivanja. Dok, recimo, na žutim zemljištima, planinskim, siromašnim, tu je potrebno prihranjivati odmah u startu od prve godine. Najbolje đubrivo za prihranjivanje je organsko, znači, stajnjak. Vrlo malo, jedna lopata na tri sadnjice. Stavlja se oko sadnice i radi se u jesen“, objašnjava Ilija Jovanov, inženjer hortikulture u rasadniku u Zrenjaninu.
Jovanov dodaje da se najčešće greške prave prilikom zalivanja, jer ljudi obično u septembru prekinu da zalivaju, misleći da više nije potrebno. Međutim, prva vegetacija mora da se isprati do kraja. Sve dok biljka ima lista na sebi, odnosno dok ima vegetacije, do kraja oktobra, potrebno je zalivati. Zbog ove greške mnogima se događalo da se biljka osuši početkom oktobra.
Drvo sporo raste i zato nemamo vremena za gubljenje.
Izvor: RTS
