Ministarstvo rudarstva i energetike objavilo je dokument u kom navode da je primarni zadatak energetskog sistema Republike Srbije da obezbedi energetsku bezbednost po održivim cenama, uvažavajući sve principe zaštite životne sredine.
Ubrzan razvoj našeg društva zasniva se na sve većoj potrebi za energijom, koju smo dobijali iz sopstvenih resursa i uvoza. Oko 75 odsto energije u Srbiji dobija se iz fosilnih goriva. Upotreba fosilnih goriva, kao i njihovo vađenje iz zemlje, doprinose zagađenju vazduha i mogu naneti ozbiljnu štetu našem zdravlju i životnoj sredini.
“Naša želja i opredeljenje je da idemo putem zelene tranzicije i stvaranja održivog i zelenog energetskog sektora. Kao država i Vlada, potpisali smo Pariski sporazum o klimatskim promenama (2017) i Sofijsku deklaraciju o zelenoj agendi za zemlje zapadnog Balkana (2020), sa vizijom da poboljšamo i ostavimo što zdraviju životnu sredinu generacijama koje dolaze posle nas”, navodi se u dokumentu.
Energetska kriza, u kojoj se svet trenutno nalazi, izazvala je niz poremećaja na tržištu električne energije, nafte i gasa i zahteva efikasniji operativni pristup u odgovoru na istu, kao i odgovore na slične pojave u budućnosti.
Kako se dalje navodi, trenutna proizvodnja električne energije nije dovoljna da zadovolji potrebe. Problem je u tome što više od tri decenije nije izgrađeno ni jedno novo postrojenje za proizvodnju električne energije, a postojeći kapaciteti su stari i u lošem stanju. Dodatne probleme stvara i upotreba nekvalitetnog uglja koji se koristi u termo blokovima.
Infrastruktura distributivnog sistema je zastarela i nedovoljno ili uopšte nije održavana, zbog čega građani, privreda, u određenim delovima Srbije trpe česta isključenja u napajanju električnom energijom.
“Gubici u distributivnoj mreži su neprihvatljivo visoki – preko 13 odsto, odnosno oko 3,5 TWh u mreži čija vrednost značajno prelazi 300.000.000 evra godišnje, čime je distributivni sektor za samo nekoliko godina „izgubio“ novac koji bi bio potreban za izgradnju jedne elektrane ili za modernizaciju upravo distributivne mreže”, piše u dokumentu Ministarstva.
Pročitajte još:
U cilju razvoja ponude električne energije, Srbija intenzivno radi na razvoju unutrašnjeg, ali i na povezivanju sa okolnim tržištima električne energije.
Dva osnovna cilja su:
1. Uspostavljanje nacionalnog tržišta električne energije na principima konkurencije, javnosti i transparentnosti, što će omogućiti slobodu izbora potrošača u pogledu snabdevanja električnom energijom, pri čemu cena treba da zavisi od ponude i potražnje;
2. Uspostavljanje regionalnog tržišta električne energije i njegova integracija u energetsko tržište Evropske unije, što će omogućiti značajno investiranje i dati doprinos ekonomskom razvoju i stabilnosti privrede zemlje i regiona.
Zakonom je omogućeno da svi krajnji kupci u Srbiji mogu da kupuju električnu energiju na slobodnom tržištu i da samo domaćinstva i mali kupci mogu koristiti pravo na garantovano snabdevanje, odnosno snabdevanje po regulisanim cenama.
U dokumentu se dalje navodi kakva je trenutna situaciju kada je u pitanju gas koji se mahom uvozi iz Rusije, kao i da treba nastaviti na razvoju distributivne mreže što će nam u budućnosti obezbediti sigurno snabdevanje.
Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije
Kritična tačka energetske bezbednosti Srbije jeste niska energetska efikasnost. Oko 40 odsto finalne energije potroši se u sektoru domaćinstava.
Procenjuje se da je prosečna potrošnja toplotne energije po metru kvadratnom u domaćinstvima u Srbiji 2,5 puta viša od prosečne potrošnje u EU, a postoje i domaćinstva sa daleko većom potrošnjom od proseka.
Oko 38 odsto od ukupne potrošnje energije u domaćinstvima utroši se u obliku električne energije, dok je ovaj procenat u EU ispod 25 odsto.
Kada je reč o obnovljivim izvorima anergije (OIE) Srbija raspolaže sa 336 elektrana OIE ukupne snage oko 2,91 GW. Procena je da će do 2050. godine biti potrebno izgraditi ukupno oko 21 GW kapaciteta OIE elektrana – hidro, vetar i solar.
Direktivama Energetske zajednice, kao i Ministarskog saveta još 2012. godine je određen obavezujući cilj za RS koji iznosi 27 odsto obnovljivih izvora energije u njenoj bruto finalnoj potrošnji energije u 2020. godini, a Srbija je dostigla 26,3 odsto u 2020. godini
“Energetska tranzicija koja će omogućiti povećanje udela obnovljivih izvora u energetskom miksu koji će garantovati i energetsku bezbednost i zaštitu životne sredine i povećanje proizvodnje biogoriva zahteva ogromna finansijska sredstva”, objašnjavaju iz Ministarstva.
Kada je reč o rudarstvu, za proizvodnju električne energije ugalj se koristi 68,5 odsto. Proizvodnja uglja i preko 30 miliona tona u toku godine zbog smanjenog kvaliteta uglja i povećanja specifične potrošnje uglja u termoelektranama nije dovoljna za bilansom planiranu proizvodnju električne energije zbog smanjene toplotne moći uglja.
Velika specifična potrošnja uglja utiče na povećanje emisije ugljen-dioksida u atmosferu, što u narednom periodu može biti posebno otežavajuća činjenica.
Novi Zakoni
Izmenama Zakona o energetici i donošenjem Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, prvog takvog zakona u Srbiji, koji je usklađen sa poslednjim direktivama EU, unapređen je pravni osnov za energetsku tranziciju – proces koji će Srbiji omogućiti da bude deo globalnog procesa dekarbonizacije i osigurati energetsku samodovoljnost i nezavisnost u oblasti elektroenergetike.
Republika Srbija je pristupila izradi nacionalnog plana za energetiku i klimu, kojim će se definisati mere za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i postaviti ciljevi u pogledu povećanja udela OIE, kao i povećanje energetske efikasnosti za 2030. godinu sa projekcijama do 2050. godine.
Ministarstvo rudarstva i energetike jasno je definisalo strateške pravce razvoja koje treba realizovati, oni su: energetska bezbednost, energetska sigurnost, energetska efikasnost objekata, pravedna energetska tranzicija i dekarbonizacija.
Dokument u celosti možete pogledati ovde.
Milica Radičević
