Prema najnovijem istraživanju nevladine organizacije Grinpis, krediti brazilskih nacionalnih i internacionalnih banaka, kao i novac poreskih obveznika, finansiraju ilegalno krčenje amazonske prašume.
Istraga je analizirala davanje kredita za poljoprivrednu proizvodnju u Brazilu od 2018. do 2022. godine i otkrila slučajeve u kojima su poljoprivredne aktivnosti bile finansirane na ovaj način uprkos tome što štete životnoj sredini.
U izveštaju pod nazivom Bankarsko izumiranje: Banke i investitori kao partneri u krčenju šuma, Grinpis otkriva da je preko 8,6 miliona dolara pozajmljeno ruralnim imanjima na kojima se sprovodi ilegalno krčenje šume, otimanje zemljišta, neregularno uzgajanje stoke, kao i onima koja se preklapaju sa zaštićenim područjima ili se u njima potpuno nalaze.
PROČITAJTE JOŠ:
- EU: KOLIKO JE OBNOVLJIVA ENERGIJA DOPRINELA REKORDNOM SMANJENJU EMISIJA U OKVIRU EU ETS
- KOLIKI JE PROCENAT EKOLOŠKI ZNAČAJNIH PODRUČJA U SRBIJI POD ZAŠTITOM
- SVETSKI DAN ŠUMA
Grinpis je identifikovao čak 10.074 imanja koja se delimično ili u potpunosti nalaze u zaštićenim područjima gde ne bi smela da postoji poljoprivredna aktivnost; 24 imanja se preklapa sa autohtonim staništima, dok se 21.692 imanja preklapa sa nezaštićenim javnim šumama.
Izveštaj takođe pokazuje da je 798 imanja, na koje je brazilska ekološka agencija IBAMA stavila embargo, takođe dobilo finansiranje.
Industrijska poljoprivreda je glavni pokretač krčenja šuma u Brazilu – skoro 96 odsto posečenih šuma u 2022. godini bilo je posledica poljoprivrede, saopštio je Grinpis. Krčenje šuma uzrokuje gubitak staništa divljih vrsta, a time i gubitak biodiverziteta. Osim toga, ilegalna seča šuma je glavni izvor emisija gasova staklene bašte u Brazilu – 48 odsto emisija u zemlji u 2022. godini bilo je izazvano krčenjem šuma, a kada na to dodamo 27 odsto gasova staklene bašte iz poljoprivrednih aktivnosti, ovaj sektor odgovoran je za 75 odsto ukupnih emisija u Brazilu.
Aktuelna politika nada za Amazoniju
Gubitak šuma značajno je opao u Brazilu i Kolumbiji 2023. godine kao rezultat aktuelne politike koja je zaštitu šuma postavila kao jedan od prioriteta, navodi se u saopštenju Svetskog instituta za resurse.
Tako je u Brazilu prošle godine zabeleženo smanjenje primarnih gubitaka šuma za 36 odsto, dostigavši najniži nivo od 2015. godine, dok je u Kolumbiji gubitak primarnih šuma prepolovljen u 2023. godini u poređenju sa 2022. godinom.
Međutim, iako su brazilski predsednik Luiz Inacio Lula da Silva i predsednik Kolumbije Gustavo Petro pridali veliki značaj zaštiti amazonske prašume, svet je i dalje daleko od cilja „nultog krčenja“ do 2030. godine budući da su tropski predeli prošle godine izgubili 3,7 miliona hektara primarnih šuma, što je površina nešto manja od Butana.
