Izveštaj o resursima i potrošnji materijala za 2022. godinu pruža uvid u kretanje ekstrakcije, uvoza, izvoza i potrošnje materijala u toj godini, kao i njihov uticaj na ekonomiju. Republički zavod za statistiku obradio je i objavio podatke koji se tiču pomenutih oblasti za prethodnu godinu.
U 2022. godini, zabeležen je porast vađenja domaćih resursa za sedam odsto u odnosu na 2021, dostižući ukupnu količinu od 138.251 hiljada tona. Najviše ekstrahovani materijali bili su nemetalni minerali (38.255 hiljada tona) i fosilna goriva (36.215 hiljada tona).
U našoj zemlji je takođe porastao i uvoz materijala za preko 14 odsto u odnosu na 2021. godinu, jer je ukupna uvezena količina bila preko 23.000 hiljade tona. Blizu polovine ove količine bila su fosilna goriva – oko 45 odsto i rude metala oko 18 odsto, navodi RZS.
Pročitajte još:
- „RUDNIK U BRSKOVU UZ POŠTOVANJE SVIH EKOLOŠKIH STANDARDA“
- PREDSEDNIK COP 28 ŠOKIRAO NAUČNIKE – NAPUŠTANJE FOSILNIH GORIVA VRAĆA NAS U PEĆINE
- VLADE PLANIRAJU PROIZVODNJU DUPLO VIŠE FOSILNIH GORIVA U 2030. NEGO ŠTO NALAŽU KLIMATSKI CILJEVI
S druge strane, izvoz materijala je opao za 7,3 odsto, sa ukupnom količinom od 15.155 hiljada tona, a biomasa (42,0 odsto) i rude metala (23,3 odsto) bili su najzastupljeniji u izvozu.
Domaća potrošnja materijala je zabeležila značajan rast od 10 odsto, dostižući ukupnu količinu od preko 140.216 hiljada tona. Fosilna goriva (45.337 hiljada tona) i nemetalni minerali (39.103 hiljada tona) su bili najprisutniji u domaćoj potrošnji. Potrošnja po stanovniku iznosila je 21,9 tona, što je za 2,5 tone više u odnosu na prethodnu godinu.
Iako su resursi korišćeni u većoj meri, produktivnost resursa, definisana kao odnos između BDP-a i domaće potrošnje materijala, je opala za 6,8 odsto, sa vrednošću od 37,2 RSD po kilogramu. To bi značilo da rast potrošnje materijala koje smo navodili, nadmašuje rast BDP-a, što može biti indikator neefikasnosti u korišćenju resursa.
Energetski portal
