Prema podacima za 2020. godinu, Evropska unija je u prvoj godini pandemije COVID-19 generisala blizu 57 miliona tona otpada od hrane, odnosno oko 127 kg po stanovniku. Otpad od hrane iz domaćinstva dvostruko je veći od otpada koji nastaje iz sektora u kojima postoje strategije za smanjenje otpada od hrane poput sektora primarne proizvodnje i prerade hrane, maloprodaje hrane, distribucije i slično. Eurostat navodi da samo domaćinstva u EU stvaraju 55 odsto otpada od hrane, što čini 70 kg po stanovniku, dok preostalih 45 odsto čini otpad koji je nastao najviše u lancu snabdevanja hranom.
Kad je reč o Srbiji, u procenama Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu navodi se da dnevno bacamo dva miliona kilograma hrane. Sa druge strane, prema poslednjim podacima, 446.000 ljudi ne može da zadovolji osnovne životne potrebe. Kako bi se dodatno podstaklo smanjenje količine hrane koja se baca, a povećale količine hrane koja se donira, osim unapređenja poreskog tretmana donacija hrane, potrebno je podsticati i međusektorsku saradnju. Sa tim ciljem je Koalicija za dobročinstvo pokrenula kampanju „Spasimo hranu, spasimo humanostuoči Nacionalnog dana davanja 2021. godine, a uz podršku USAID-a. Ovu dobročiniteljsku koaliciju čine Fondacija Ana i Vlade Divac, Trag fondacija, Smart Kolektiv, Catalyst Balkans, Srpski filantropski forum, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije. Značaj kampanje prepoznali su brojni građani i više od 50 organizacija, kompanija i medija.
U FOKUSU:
- I BANKE MOGU MENJATI SVE(S)T
- SRBIJA NE MOŽE DA PRIUŠTI ODUSTAJANJE OD ZELENE TRANZICIJE
- ISPLATIVA I SIGURNA INVESTICIJA U IZGRADNJU SOLARNE ELEKTRANE
Kampanja je vrlo uspešno nastavljena i tokom ove godine i do sada je zahvaljujući sinergiji organizacija civilnog društva, kompanija, građana i medija tokom oba ciklusa prikupljeno 112.047 kg hrane za najugroženije građane širom zemlje.
„U godini kada slavimo 55 godina poslovanja, kroz kampanju „Spasimo hranu, spasimo humanost” pomogli smo socijalno najugroženijim građanima kroz donacije Bankama hrane u Beogradu, Vojvodini i Nišu. Pored donacije naših proizvoda, ustupili smo i medijski prostor sa ciljem dodatne podrške kampanji i što delotvornijeg podizanja svesti građana o problemu prekomerne količine bačene hrane”, izjavio je Ivan Jovanović, menadžer korporativnih komunikacija kompanije Bambi, dodavši da ga posebno raduje što su kao deo Coca-Cola Hellenic grupe ovom projektu zajedno pristupili i iskazali solidarnost kada je reč o količini donirane hrane i pića. Kompanija Bambi je u ukupnoj doniranoj količini tokom dva ciklusa kampanje „Spasimo hranu, spasimo humanost”, učestvovala sa čak 10 odsto ukupno donirane hrane.
Kampanja „Spasimo hranu, spasimo humanost” je kroz niz aktivnosti poput kampanja crowdfunding, doniranja hrane od strane proizvođača, donatorskih kutija u najvećim trgovinskim lancima, ukidanja bankarskih provizija na donacije za kupovinu namirnica za ugrožene, uspela da pokaže značaj zajedničkog i sinergetskog delovanja. Ovo je usmerilo pažnju javnosti na neophodnost rešavanja oba problema: nedovoljno donacija hrane i potreba za sprečavanjem bacanja hrane. Mediji su se u promovisanju plemenite kampanje pokazali kao nezaobilazni saveznici od čijeg razumevanja i podrške u velikoj meri zavisi brzina i intenzitet kojom će poruka i ideja racionalnog korišćenja hrane stići do svakog stanovnika naše zemlje.
Svi znamo za izreku da je vreme novac, ali nismo dovoljno svesni vrednosti hrane koju bacamo, a koja se, dok je bezbedna, može usmeriti na najugroženije stanovništvo. Zato je važno da se stalno podsećamo da hranu ne smemo bacati, da treba da pomažemo jedni drugima i da je svako bacanje hrane zapravo bacanje resursa i novca. Osim toga, ne treba zaboraviti ni činjenicu da se hrana koja je pred istekom roka spaljuje što prouzrokuje dodatnu emisiju ugljen-dioksida i negativno utiče na životnu sredinu. Posmatrajući iz tog ugla, racionalno ophođenje prema hrani govori i o održivom i odgovornom odnosu prema prirodi. Zato pozivamo da nam se pridružite u misiji za povećanje donacija hrane i protiv bacanja hrane u Srbiji na www.spasimohranu.rs.
Priredila: Milica Radičević
Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE.
