Kad ravnica ozeleni

Foto: Ljubaznošću Ognjena Bjelića

Brojni realizovani projekti obnovljivih izvora energije (OIE), kao i oni koji su još uvek u povoju, dokaz su potencijala Vojvodine u ovom sektoru. O tome da li za svaki vid OIE ima mesta na tlu ravnice, šta investitori mogu da očekuju i koji su projekti trenutno aktuelni razgovarali smo sa pokrajinskim sekretarom za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj Ognjenom Bjelićem.

EP: Teritorija AP Vojvodina se pokazala kao izuzetno pogodno područje za razvoj OIE projekata. Od 398 MW, 397,5 MW je na teritoriji pod Vašom ingerencijom, a još mnogo gigavata je u razvoju. Znate li koliko je Pokrajinski sekretarijat izdao dozvola i uslova?

Ognjen Bjelić: Navedeni podatak od 397,5MW se odnosi na instaliranu snagu vetroelektrana izgrađenih na teritoriji AP Vojvodine. Uz njih ne smemo zaboraviti i druge izvore, a pre svega biogasna postrojenja koja se razvijaju. Pokrajinski sekretarijat izdaje građevinske dozvole za elektrane snage iznad 10MW i za objekte iznad 50m. Rešavano je po više od dvesta različitih zahteva investitora u OIE u prethodnom periodu, a karakteristično je da postoji mnoštvo investitora koji se tek spremaju da započnu izgradnju iz čega je evidentno da će proizvodnja električne energije u Vojvodini biti značajno povećana.

EP: Svedoci smo da se u poslednjih nekoliko meseci budi sumnja u potrebu za ulaganjem u OIE, kakav je Vaš stav po tom pitanju?

Ognjen Bjelić: Ne bih rekao da postoji sumnja u potrebu za ulaganjem, pre postoje različiti stavovi o ulozi javnih preduzeća i državnih institucija u tom procesu. Pluralizam mišljenja je pozitivna stvar i svakako će dovesti do više potencijalnih rešenja od kojih će moći da se izabere najbolje za našu državu. Problemi postoje i svakako je rešenje u prilagođavanju elektroenergetskog sistema i povećanju udela obnovljivih izvora energije. Verujem da će javna preduzeća i institucije pronaći model kroz koji teret tog prilagođavanja neće ugroziti elektroenergetsku stabilnost sistema, a čime će investitorima dati jasne smernice u kom pravcu je predviđen razvoj u proizvodnji električne energije.

EP: Kojim energetskim potencijalima Vojvodina raspolaže?

Ognjen Bjelić: Pokrajinski sekretarijat je izradio Geotermalni atlas AP Vojvodine, kao i Studiju o geotermalnim potencijalima teritorije AP Vojvodine, dok je kroz saradnju na projektu GOSPEL izvršena identifikacija potencijalnih mesta za razvoj duboke geotermije. Tri zone u AP Vojvodini nude velike mogućnosti za proizvodnju toplote eksploatacijom geotermalnog fluida na minimalnoj temperaturi od 55-60°C. Ova toplota, kada su nivoi temperature dovoljni, može da se pretvori u električnu energiju. Tri oblasti su: Subotica, Sremska Mitrovica i Kikinda. Prve dve su odabrane zbog mogućnosti valorizovanja toplotne energije, a poslednja za mogućnost proizvodnje električne energije iz geotermalnog izvora.

Foto-ilustracija: Pixabay

U oblasti solarne energije izrađena je Studija o proceni ukupnog solarnog potencijala sa solarnim atlasom. Broj sunčanih sati u Vojvodini se kreće od nešto manje od 2.000 sati (zapadni deo) do 2100 sati (istočni deo) godišnje. U narednom periodu Sekretarijat će se posvetiti i unapređenju podataka na nivou mikrolokacija, odnosno izradi lokalnih katastara u kojima će biti obrađene lokacije sa aspekta energije sunca, planske dokumentacije i mogućnosti priključenja. Na taj način će se investitorima pružiti jasna slika o potencijalima i isplativosti ulaganja.

Prevodnica na Tisi, kao i ustave na kanalu DTD imaju potencijal za razvoj hidroelektrana, a o korišćenju zemnih ostataka i kukuruzovine, kao biogoriva, nema potrebe previše pričati o potencijalima, s obzirom da su očigledni.

EP: Osim OIE projekata, na teritoriji AP Vojvodine se nalazi i TE-TO Pančevo. Koji je značaj tog infrastrukturnog objekta?

Ognjen Bjelić: TE-TO Pančevo je parno-gasna termoelektrana-toplana snage 200 MW, koja za rad koristi prirodni gas. Ova investicija je značajna kako zbog svog kapaciteta, tako i zbog povećanja udela gasnih elektrana u elektro-energetskom sistemu. Gasne elektrane su moguće prelazno rešenje, a trenutno i podrška klasičnim termoelektranama na ugalj. Pokrajinska Vlada ima dobru saradnju sa EBRD u pogledu energetske efikasnosti. Nedavno je potpisan dokument kojim se nagoveštava unapređenje energetske efikasnosti u osamdeset zgrada.

Pokrajinski sekretarijat je u saradnji sa Fakultetom tehničkih nauka iz Novog Sada izradio detaljne energetske preglede za 94 objekta, paralelno sa postupkom izrade detaljnih energetskih pregleda, krajem prošle godine je Skupština AP Vojvodine usvojila tekst Ugovora o predfinansiranju sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj kojim se definišu uslovi za ugovaranje kredita i realizaciju projekata energetske sanacije objekata, čime je definisan okvir za ugovaranje kredita i povlačenje donacije. U narednih mesec dana ćemo pokrenuti izradu idejnih rešenja u saradnji sa EBRD za osamdeset javnih objekata, a po izrađenim idejnim rešenjima sprovešće se postupak izbora izvođača koji će izraditi idejni projekat, pribaviti rešenje o odobrenju za izvođenje radova i izvršiti energetsku sanaciju objekta. Način sprovođenja postupka biće predložen od strane konsultanata, a po procedurama Evropske banke za obnovu i razvoj.

Intervju vodila: Danijela Isailović

Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST.

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti