JP “Vojvodinašume” će u novoj sezoni pošumljavanja, od jeseni 2018. do proleća 2019. godine, obnoviti šume na površini od 1.450 hektara, a nove šume podići na oko 95 hektara. Međutim, za Vojvodinu, koja važi za jednu od najobešumljenjih regiona u Evropi – i to je malo.
Na osnovu standarda razvijenih zemalja Evrope, pošumljenost Vojvodine bi sa sadašnjih 140.380 hektara (što je svega 6,5 posto) trebalo da se uveća više nego duplo.
Prostornim planom AP Vojvodine definisana je potreba za podizanjem još oko 140.000 hektara novih šuma, međutim realizacija ovog plana je dugoročna. Osim toga, u sistemu JP “Vojvodinašume”, gotovo da i nema slobodnih površina za pošumljavanje, pa je neophodno da se u ovaj plan uključe svi društveni subjekti na teritoriji AP Vojvodine, počevši od lokalnih samouprava.
Ovi faktori su ključni: Odbrana od vetra i snega – Razvojem industrije, poljoprivrede i putne mreže, Vojvodina je od zemlje šuma postala vrlo siromašna vegetacijom.
Nažalost, razvoj na jednoj strani donosi negativne posledice na drugoj strani, a univerzalno rešenje ne postoji. Zbog toga što nema šume da uspori snagu vetra, saobraćajnice su zimi često zatrpane snežnim nanosima, a svedoci smo i da su čitava naselja tada bila nedostupna.
Odbrana od poplava – Šume imaju ogroman kapacitet prihvata i filtriranja vode, pa su od neprocenjivog značaja kod regulacije poplava.
