U periodu između 2019. i 2023. godine, dvadeset najvećih zemalja u proseku je na godišnjem nivou emitovalo 5,6 milijardi tona CO2 ekvivalenta zbog tropskog krčenja šuma. U izveštaju UN-REDD pod nazivom ,,Povećanje ambicija, ubrzavanje akcije: Ka unapređenim Nacionalno određenim doprinosim za šume’’, navodi se da trendovi emisija koje nastaju iz krčenja šuma, nisu na dobrom putu da se do 2030. godine zaustavi krčenje šuma. Sve ovo ima za cilj sprečavanje klimatskih promena i očuvanje šumskih ekosistema.
UN-REDD predstavlja inicijativu koju su pokrenule Ujedinjene nacije upravo sa ciljem smanjenja emisija gasova staklene bašte iz krčenja i degradacije šuma. Osmišljena je kako bi se zemlje u razvoju podržale u naporima da smanje ovakve emisije i da poboljšaju upravljanje svojim šumama.
Međutim, obećanja o smanjenju krčenja šuma u zemljama u okviru REDD+ programa, kao i obećanja o finansijskoj podršci zemljama u razvoju i dalje nisu dovoljna.
Dvadeset zemalja koje imaju najveće emisije iz krčenja šuma, a koje su podnele Nacionalno određene doprinose – NDC, ne ispunjavaju globalnu ambiciju da se krčenje šuma zaustavi do 2030. godine. Samo osam zemalja imaju eksplicitne i kvantifikovane ciljeve za smanjenje krčenja šuma, ali ni jedan od njih ne sadrži ciljeve koji su usklađeni sa globalnim ciljem zaustavljanja ovog problema do 2030. godine.
Pročitajte još:
- ŠOLJE KAFE ISKRČUJU ŠUME – PRETI LI NAM NESTAŠICA?
- KAKO BANKE FINANSIRAJU KRČENJE AMAZONIJE
- KRČENJE ŠUMA DOPRINOSI POVEĆANJU ZAGAĐENJA ŽIVOM – POŠUMLJAVANJE GA SMANJUJE
Neki od ciljeva navedenih u NDC – Bolivija će do 2030. godine smanjiti krčenje šuma za 80 odsto, Obala Slonovače za 70 odsto u odnosu na nivou iz 2015. godine, dok će Kolumbija smanjiti krčenje šuma na 50.000 hektara godišnje.
Kao dodatan nedostatak, navodi se i to da se postavljaju pogrešni ciljevi. Naime, da bi se klimatske promene ublažile potrebno je prvenstveno da se smanji krčenje postojećih šuma. Razlog za ovo jeste što su potrebne godine kako bi se nove sadnice razvile dovoljno da apsorbuju onu količinu ugljenika koja je izgubljena krčenjem postojećih. Zbog toga ciljevi prvenstveno treba da budu usmereni na zaustavljanje krčenja, umesto na pošumljavanje.
Prisećanja radi, NDC predstavljaju jednu od ključnih stavki u okviru Pariskog sporazuma, zato što se u njima iznose planovi i ciljevi svake zemlje kao njihov doprinos borbi protiv klimatskih promena.
U Izveštaju se ističe neuspeh cilja koji je postavljen za 2020. godinu, a koji je glasio da će se prepoloviti gubitak šuma. U daljim naporima za rešavanje ovog problema, 145 zemalja je potpisalo Deklaraciju lidera u Glazgovu o šumama i upotrebi zemljišta (eng. Glasgow Leaders’ Declaration on Forests and Land Use), čime su se obavezale da će zaustaviti i preokrenuti gubitak šuma do 2030. godine. Pored toga, obavezale su se da će istovremeno da ostvaruju održivi razvoj i da promovišu inkluzivnu ruralnu transformaciju.
Katarina Vuinac
