Američki informativni sajt Blumberg objavio je procenu da će se u narednih deset godina potreba za litijumom povećati osam puta. Ta prognoza uopšte ne deluje iznenađujuće, budući da već sada vlada gotovo nezasita glad za baterijama koje napajaju brojne uređaje, od ajfona do električnih automobila, a u čijem sastavu se nalazi ovaj alkalni metal.
Gde je naše mesto u ovoj pomami za trenutno možda najtraženijom sirovinom na svetu, nije teško zaključiti ako se uzme u obzir da se jedno od najvećih svetskih nalazišta jadarita (iz kojeg se izdvaja litijum) nalazi u Jadarskom basenu, u Zapadnoj Srbiji. Naše rezerve ove rude procenjuju se u rasponu od 100 do 200 miliona tona. Iako je popularno nazvan „srpskom naftom“, jer se na teritoriji Srbije nalazi deset odsto svetskih rezervi, litijum koji se dobija iz jadarita za stanovnike lozničanskog kraja ipak nije samo paradigma budućeg ekonomskog prosperiteta ovog područja.
Da li je u Srbiji zaista zakopano „blago budućnosti“ i kakvu korist od toga ima lokalno stanovništvo, kompanija Rio Tinto koja će raditi eksploataciju rude, i država, pitali smo se predstavnike ove kompanije koja je u Srbiji registrovana kao Rio Sava Exploration, i Miroslava Mijatovića, predsednika Podrinjskog anti-korupcijskog tima (PAKT) koji planove za otvaranje rudnika prati od samog početka.
Kao što ćete primetiti, uz odgovore koji su nam dali predstavnici kompanije Rio Sava Exploration ne stoji ime i prezime osobe koja ih je sastavila. Ovo nije uobičajeno za našu rubriku Sučeljavanje, a budući da nismo hteli da izostavimo drugu stranu, vrlo važnu i moćnu u ovom poduhvatu eksploatacije rude kao što je Rio Tinto, odlučili smo da odstupimo od pravila, gde svoje stavove sučeljavaju lica sa imenom i prezimenom, i objavimo njihove odgovore ovako kako slede.
EP: Rudnik litijuma najavljuju kao novu nadu ne samo meštana lozničkog kraja, vec i cele Srbije. Kakva je uloga litijuma u našoj budućnosti?
Rio Sava Exploration: Litijum duguje svoj značaj činjenici da na globalnom nivou tzv. „zelena agenda“ postaje jedan od prioriteta, što između ostalog podrazumeva smanjenje emisije ugljen dioksida. U EU se konstantno pooštravaju mere u vezi sa emisijom CO2 i upravo zbog toga se narednih godina očekuje ekspanzija električnih i hibridnih automobila. Tu litijum stupa na scenu jer se pre svega koristi za proizvodnju baterija velike gustine energije za ovu vrstu automobila. Takođe, koristi se i za privremeno skladištenje struje dobijene iz velikihsistema solarnih panela i vetro-generatora što umnogome doprinosi pomenutom cilju – smanjenju emisije CO2 i prelasku na zelenu ekonomiju. Važno je reći da zelena ekonomija igra ulogu i u projektovanju i planiranju buduće eksploatacije i prerade jadarita, i da razmatramo niz mera i investicija kako bismo osigurali što manju direktnu i indirektnu emisiju ugljen-dioksida. Jedna od konkretnih mera na kojoj se radi, što istovremeno zahteva značajnu investiciju, jeste korišćenje gotovo potpuno električne flote vozila u rudniku.
Miroslav Mijatović: Uloga litijum-jonskih baterija je već sada je izuzetno velika, jer se ove baterije koriste u proizvodnji električnih automobila, ali i telefona i mnogih električnih uređaja savremene tehnologije. Međutim, vlada zabluda da su litijumske baterije za automobile ekološko rešenje što jednostavno nije tačno. Trenutno se u najnaprednijim zemljama sveta litijumska baterija reciklira u izuzetno malom procentu – od jedan do tri odsto. Sa stanovišta zaštite životne sredine, to nikako ne može biti prihvatljivo rešenje. Koliko ja znam, nauka utire put ka proizvodnji automobila koji će se kretati na vodonik što bi bilo prihvatljivo ekološko rešenje. Litijum sigurno nije.
EP: Šta sve obuhvata postupak kojim se dolazi do podzemnih ležišta minerala litijuma, a zatim i do ekstrakcije litijuma? Kakve posledice ovaj postupak ima na lokalnu sredinu i zaštitu prirode?
Rio Sava Exploration: Dozvolite da prvo objasnimo ceo postupak, šta će se proizvoditi i kako. Konačni proizvodi rudnika Jadar biće litijum karbonat, borna kiselina i natrijum sulfat. Sva tri proizvoda biće u praškastom obliku, a moramo napomenuti i to da će litijum karbonat biti onog kvaliteta koji je potreban da odmah ide u proizvodnju baterija, što sa drugim ležištima u svetu nije slučaj, već je potrebna i međufaza u preradi. Tri pomenuta proizvoda će se dobijati iz jadarita koji će se prvo eksploatisati u podzemnom rudniku, a onda ići na pripremu mineralne sirovine koju ste pomenuli, i to je samo prva faza prerade koja podrazumeva drobljenje i mokro klasiranje, bez flotiranja. Koncentrovani jadarit kao rezultat ove prve faze ide odmah dalje u preradu, tj rastvaranje nakon čega se konačni proizvodi izdvajaju kristalizacijom. Sama prerada koncentrovanog jadarita će se odvijati u modernom postrojenju i to novom, inovativnom i stabilnom tehnologijom koja je testirana u pilot fabrici u Australiji, i koja je prošla nezavisnih revizija od strane relevantnih stručnjaka za različite oblasti. To znači da je naš tim domaćih i inostranih stručnjaka unapredio dosadašnje metode prerade ruda litijuma i spustio temperaturu procesa sa preko 250 na ispod 100 celzijusovih stepeni, što je ekološki mnogo prihvatljivije rešenje. Kada govorimo o Studiji procene uticaja na životnu sredinu, ona se radi tokom studije opravdanosti, odnosno razvojne faze projekta, što je upravo faza u kojoj se projekat „Jadar“ nalazi od avgusta 2020. godine. Ova Studija se radi za sve elemente projekta, i obuhvata i procenu kumulativnog uticaja uključujući i deponiju.
Što se isparenja tiče i pogoršanja kvaliteta vazduha, o tome ne može biti govora. U procesnoj industriji se primenjuju strogi zakonski okviri i standardi, i u skladu sa tim biće preduzete sve mere koje će kroz Studiju procene uticaja na zaštitu životne sredine biti definisane i to od strane nadležnih institucija. Ukoliko postoji i najmanji rizik na koji ne postoji adekvatan tehnološki odgovor sa naše strane, mi nećemo moći da dobijemo neophodne dozvole za početak izgradnje rudnika i upotrebu rudnika.
Miroslav Mijatović: Ono što do sada znamo je vrlo malo, a to je da će se u postrojenju za pripremu mineralne sirovine od sirove rude proizvodi koncentrovana ruda jadarita. Na površini će se odvijati droblјenje rude, mokro prosejavanje, ispiranje i taloženje. Proces droblјenja je praćen mokrim prosejavanjem i hidrociklonima. Ostatak iz faze pripreme mineralne sirovine, odnosno čestice fine granulacije se transportuju u taložnik. Postrojenje za preradu će biti locirano neposredno uz postrojenje za obogaćivanje rude i u njemu će se proizvoditi borna kiselina, litijum-karbonat (ili/i litijum-hidroksid monohidrat) i natrijum-sulfat. Postrojenje za preradu će u zavisnosti od faza proizvodnje biti podelјeno na delove za: rastvaranje i kristalizaciju borne kiseline; odstranjivanje nečistoća i kristalizaciju litijum-karbonata; kristalizaciju natrijum-sulfata i druge objekte.
Zbog silnih isparenja u procesu prerade pretpostavlja se značajno pogoršanje kvaliteta vazduha, a još je nepoznato tačno na kojoj površini. Izvesno je i da će se na području doline Jadra smanjiti broj sunčanih dana, a širi uticaj na životnu sredinu biće poznat kada bude poznata konačna lokacija jalovišta.
U fokusu:
EP: Na koji način Rio Tinto planira da sanira potencijalnu ekološku devastaciju kompletnog područja predviđenog za rudnik i na koji način će se vršiti otkup zemljišta bogatog ovom rudom?
Rio Sava Exploration: Rio Tinto pre svega planira da izgadi rudnik, procesno postrojenje, deponiju industrijskog otpada i svu prateću infrastruktiuru u skladu sa najboljim dostupnim tehnikama (BAT) kao i da primeni sve tehničko-tehnološke mere koje smanjuju uticaj na životnu sredinu, poštujući zakonom definisane granične vrednosti i mere. Dakle, nema reči o ekološkoj devastaciji područja, a samim tim ni o potrebi njegovog saniranja. Ne možemo negirati uticaj rudarenja, kao i industrijske prerade rude, na životnu sredinu, ali naša je zakonska i svaka druga obaveza da primenimo zaštitne mere odobrene od strane nadležnih institucija, te da uticaje izbegnemo ili smanjimo na zakonski odobren minimum. U suprotnom, ni mi niti bilo koji drugi investitor u rudarskoj industriji ne može dobiti dozvolu niti za gradnju niti za eksploataciju.
Trenutno planirana investicija u izgradnju sistema i opreme samo u oblasti zaštite životne sredine iznosi preko 100 miliona dolara. Možemo očekivati porast planiranih invensticija u ovom segmentu nakon završetka idejnih i glavnih projekata. Proces otkupa zemljišta je u toku i odvija se u skladu sa zakonima Republike Srbije i najboljom svetskom praksom čije je principe utvrdila Međunarodna finansijska korporacija (članica Grupacije Svetske banke). Naš cilj je da na kraju procesa otkupa obe strane budu zadovoljne. Mi smo svesni da je ovo osetljivo i važno pitanje za porodice koje su obuhvaćene otkupom, i zato ovoj temi pristupamo na transparentan, pažljiv i fer način. U redovnoj smo komunikaciji sa vlasnicima zemljišta i sa zadovoljstvom možemo da istaknemo da je u ogromnoj većini slučajeva reč o razvijenom odnosu međusobnog poštovanja i poverenja.
Miroslav Mijatović: Nije nam poznato da je kompanija Rio Tinto negde sanirala kompletno prostor gde je rudarila. To su dosadašnja iskustva i to nam javljaju aktivisti širom sveta. Nedavno su, na primer, izašli iz projekta na ostrvu Bugenvil na Papui Novoj Gvineji ostavljajući lokalnom stanovništvu na brigu jalovište od milijardu i po tona opasnih materija. Da bi Rio Tinto imao adekvatan plan sanacije terena, morao bi da ga uradi na osnovu relevatnih podataka o uticaju zagađenja, ali tih podataka nema, niti se čini da to preterano interesuje kompaniju.
Kad je reč o otkupu, u članu 4 Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima provučeno da je ruda litijuma od strateškog značaja za Srbiju, a potom u stavu 3 da je za ovakve projekte dozvoljena eksproprijacija zemljišta. U tu i samo u tu svrhu, donet je preko noći Prostorni plan područja posebne namene za realizaciju projekta „Jadar“, da bi meštani ubrzo potom bili obavešteni da su njihova imanja prenamenjena iz poljoprivrednog i šumskog u građevinsko zemljište. Prema našim saznanjima, Rio Tinto je angažovao advokatsku kancelariju, čiji advokati pozivaju meštane i ugovaraju prodaju zemljišta.
EP: Ko finansira infrastrukturu potrebnu za jedan ovakav poduhvat?
Rio Sava Exploration: Kada je reč o infrastrukturi za potrebe projekta, nju finansira Rio Tinto. Finansiranje javne infrastrukture je u nadležnosti Republike Srbije i to se realizuje u skladu sa zakonom i važećim planskim aktima.
Miroslav Mijatović: Nažalost, infrastrukturu za potrebe rudnika finansiraće Srbija, odnosno građani. Naravno niko nas nije pitao da li smo saglasni sa tim da se naš zajednički novac troši na takve stvari. Iz državne kase će se finansirati 13,4 km puta Loznica–Valjevo koji prolazi pored samog rudnika i treba da ga poveže sa brzim putem Loznica–Šabac i autoputem Šabac–Ruma–Novi Sad i Šabac–Beograd. Mislim da će za kompaniju mnogo bitnija biti izgradnja pruge Loznica–Valjevo u dužini od oko 80 km. Ne znam da li je to koincidencija ili ne, ali u dva navrata su početak izgradnje ove pruge prekidali svetski ratovi.
Intervju vodila: Jovana Canić
Intervju u celini možete da pročitate u Magazinu Energetskog portala PAMETNI GRADOVI decembar 2020. – februar 2021.
