Izlivanja nafte veliki je ekološki problem koji se dešava svake godine svuda u svetu, i utiče ne samo na okeane i mora, već i na reke i jezera. Iako je svet upoznat sa problematikom i promenama u slanoj vodi, efekti u slatkoj vodi su manje razumljivi.
Tim istraživača Američkog hemijskog duštva simulirao je izlivanje nafte i rečne uslove, a potom su proučavali šta se hemijski dešava sa naftom u slatkovodnim sredinama kao što su reke i jezera. Sakupljali su uzorke vode u različitim tačkama tokom eksperimenta koji je trajao skoro dva meseca kako bi analizirali promene.
Neke osnovne probleme koje nafta napravi kada se izlije u vodu poznajemo, poput pomračenja na površini vode koje napravi zbog svoje strukture, što potom izaziva problem vršenja fotosinteze za biljke na tlu, s obzirom da ne uspevaju da dobiju potrebnu sunčevu svetlost. Naravno, kvalitet vode opada, a moguće je i trovanje životinjskog sveta. Rastinje u reci, raznolike obale i nizvodno oticanje vode često otežava i čišćenje, zbog čega je potrebno formirati branu na pogodnoj lokaciji kako bi se naftna mrlja “uhvatila”. Međutim, istraživanje je pokazalo da to nisu jedini problemi koje prosipanje nafte donosi slatkovodnim ekosistemima.
Pročitajte još:
- ZAGAĐIVAČI ĆE UBUDUĆE MORATI DA PLATE ČIŠĆENJE ZEMLJIŠTA
- NA DNU OKEANA I DO 11 MILIONA TONA PLASTIKE
- GLOBALNA POTRAŽNJA ZA NAFTOM DOSTIŽE VRHUNAC DO KRAJA DECENIJE
Istraživanje je pokazalo da kako ulje stari u slatkoj vodi, prolazi kroz hemijske promene koje dovode do stvaranja novih jedinjenja. Ova jedinjenja dobijaju više atoma kiseonika, što ih čini postojanijim u vodi ali i štetnijim nego kada se nađu u moru i okeanu. Jedinjenja bogata kiseonikom, posebno derivati sumpor oksida, između ostalog, mogu imati više uticaja na vodeni život.
Prošle godine je i kod nas bio slučaj izlivanja preko 30.000 litara nafte kod mesta Čelarevo zbog čega su kupališta bila zatvorena duž obale.
Jedan od velikih slučajeva izlivanja nafte u reku desio se i u Rusiji pre nekoliko godina, kada je kompanija dobila i najveću zabeleženu kaznu u zemlji zbog ekološke katastrofe. Slučaj se desio se 2020. godine kada je iz rezervoara jedne kompanije iscurelo oko 21.000 tona dizela u reku Ambarnaju na arktičkom severu Rusije. Kontaminacija je uticala na reku Ambarnaju i okolno područje, a zagađenje se proširilo i do jezera Pjasino, koje se uliva u Karsko more. Ukupno je ulje kontaminiralo površinu od 350 kvadratnih kilometara.
Značajno izlivanje nafte dogodilo se i u Ekvadoru 2022. godine. Incident je izazvan kada su obilne kiše pokrenule klizište, nakon čega je zbog odrona kamenja oštećen naftovod. Nafta je kontaminirala reku Koka i skoro dva hektara zaštićenog područja Nacionalnog parka.
Sve u svemu, tokom 2023. godine zabeleženo je ukupno deset značajnih izlivanja nafte, od kojih je jedno bilo velikih razmera, sa preko 700 tona izlivenog mazuta u Aziji u februaru. Preostalih devet incidenata uključivalo je manja izlivanja, koja su se dogodila širom sveta — četiri u Aziji, po dva u Africi i Evropi, te jedno u Americi. Ova dešavanja drže godišnji prosek na oko 6.8 većih izlivanja, što je usklađeno sa prosecima iz prethodne decenije, govore podaci ITOPF-a.
Milica Vučković
