Skup pod nazivom „ESG kriterijumi – podsticaj i/ili ograničenje privrednog razvoja i konkurentnosti“, koji je organizovao NALED, uz podršku Švedske agencije za međunarodnu saradnju (Sida), održan je u okviru projekta ,,Javne nabavke i dobro upravljanje za veću konkuretnost“. Na otvaranju događaja Ana Ilić iz NALED-a rekla je da je donošenje ESG regulative i kako da se odgovori na njene zahteve danas jedna od najvažnijih tema privrede, kao i da je cilj skupa da analiziramo kako se na to gleda u Srbiji i do koje mere su regulative o ESG u Evropskoj uniji dobra šansa i prilika, a koja su ograničenja. Na skupu su bili predstavnici velikih kompanija, malih i srednjih preduzeća, naučne zajednice, banaka, institucija i civilnih organizacija koji su pokušali da daju odgovore kako da se srpska privreda što bolje pripremi za primenu održivih ciljeva i praksi poslovanja u skladu sa EU standardima.
U okviru diskusije o konkurentnosti lanaca snabdevanja i velikih kompanija u ESG Rade Mrdak iz Ministarstva rudarstva i energetike je rekao da ministarstvo kroz sva dokumenta koja donosi reflektuje važnost ESG ciljeva. Naglasio je ulogu EPS-a koji je najveći emiter ugljen-dioksida u Srbiji i da žele da povećaju zeleni kapacitet EPS-a sa preko dva gigavata u narednom periodu.
,,U okviru dekarbonizacije želimo da smanjimo CO2 za 50 odsto i da imamo 45 odsto udela obnovljivih izvora energije u struji do 2030. godine. Nadamo se da će to značiti za privredu, jer će karbonski otisak biti značajno manji. Želimo i da uključimo u energetsku tranziciju krajnje kupce, a do sada je instalisana snaga svih prozjumera u Srbiji dostigla je 50 megavata„, rekao je Mrdak.
Prema njegovim rečima, tema CBAM-a je velika i teška, a EU je donela CBAM regulativu zbog velikih igrača na tržištu koji emituju CO2, ali ne uvažavaju specifične okolnosti u našem regionu.
O tome kako velike kompanije primenjuju ESG i gde su izazovi govorila je Tijana Koprivica iz Delta Holdinga. Ona je rekla da su uradili petnaesti CSR izveštaj i da imaju sve spremne podatke i za ESG izveštaje, kao i da kompanija stalno postavlja zadatke o smanjenju negativnih emisija. Delta je postavila solarne panele na svim lokacijama. Delta Holding u poljoprivredi radi digitalizaciju poljoprivredne proizvodnje, smanjuje korišćenje traktora, uvodi dronove u zaštiti bilja i redovno izveštavaju o emisijama štetnih gasova. U Delti žele da detektuju i podstaknu mala i srednja preduzeća, posebno ona sa kojima sarađuju da rade izveštaje o CBAM-u.
Pročitajte još:
- PRIMENA ESG KRITERIJUMA IZAZOV, ALI I ŠANSA ZA VEĆU KONKURENTNOST I IZVOZ
- DA LI JE ’G’ ELEMENT U ESG KONCEPTU NEOPRAVDANO ZAPOSTAVLJEN?
- CBAM: SRPSKA PRIVREDA PRED IZAZOVOM KLIMATSKIH REGULATIVA
Kompanija Nestle se obavezala da bude karbonski neutralna na globalnom nivou do 2050. godine. Ivanka Stojnić iz ove kompanije je rekla da 70 odsto negativnih emisija gasova Nestlea dolazi iz poljoprivrede. Rade na implementaciji regenerativne poljoprivrede sa dobavljačima, jer je u tome budućnost.
,,Uticaj klimatskih promena se veoma oseti na kafi i drugim sirovinama koje mnogo koristimo. Zato smo krenuli u regenerativnu poljoprivredu i pokrenuli projekte sa dobavljačima. Finansiramo 6.000 hektara u regenerativnoj poljoprivredi i preko 10.000 proizvođača je uključeno. Za protekle četiri godine su ostvareni veliki pomaci“, rekla je Stojnić.
Aleksandra Najdanov iz Banke Inteza govorila je o primeni ESG principa u bankarskom i finansijskom sektoru. Ona je rekla da poštuju sve standarde ESG kako bi od banke matice dobili popuste koji su stimulansi za finansiranje klijenata. Period tranzicije je kratak za klijente da investiraju primenu ESG principa u sve svoje procese, a za sve to njima treba finansijska podrška od banke. Uz dobre izvore finansiranja povećaće se njihova konkurentnost.
Za industrije pogođene CBAM direktivom, odnosno uvođenjem taksi na prekograničnu emisiju CO2, među kojima je i metalurgija i metalska industrija, od značaja je omogućavanje korišćenja obnovljivih izvora energije i smanjenje korišćenja električne energije.
,,U našoj „prljavoj“ industriji koristimo elektro ručnu peć i tako smanjujemo korišćenje struje. Na jednu tonu gotovog proizvoda proizvedemo 800 kilograma CO2. Instalirali smo solarne panele na fabrici i nastavljamo da rešavamo sve izazove u vezi sertifikacije“, rekao je Aleksandar Kukić iz Metalfera.
Kako primena ESG kriterijuma izgleda iz ugla edukacije kadrova i obrazovanja govorila je Katarina Đulić, sa FEFA. Ona je rekla da će na biznis modele uticati ESG principi, klimatske promene i veštačka inteligencija i da će to za kompanije zahtevati ozbiljnu promenu biznis modela. Na vrhu kompanije se mora iskomunicirati kako da se primene ova tri modela i kako sam vrh kompanije tome može da se prilagodi.
,,Potrebna je inovacija u načinu edukacije, koga i kako tačno treba edukovati u pravcu primene ESG principa“, rekla je Đulić.
Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije (PKS) je u zaključku diskusije naglasio da u Srbiji nismo dogovorili algoritam zelene tranzicije i da imamo intelektualni potencijal, ali zarobljen.
,,Potrebna je nova organizacija kompanija, kao i otvaranje katedri na fakultetima za karbonski otisak, ali i brz odgovor države na procese koji se dešavaju“, rekao je Mitrović i dodao da je PKS spremna za realizaciju ESG i da u te procese treba više da se uključe i mala i srednja preduzeća. U Komori realizuju edukacije, prave tim konsultanata za ESG, imaju help desk i konstantno su na usluzi privrednicima.
Na skupu se govorilo i o glavnim problemima i prilikama za mala i srednja preduzeća u kontekstu ESG kriterijuma i predstavljeno je istraživanje o ESG kriterijumima u finansiranju MSP iz bankarske perspektive.
Mirjana Vujadinović Tomevski
