Nekada odbačen samo kao trend i pomodarstvo, veganizam polako postaje „mejnstrim“.
Prema istraživanju organizacije Asocijacija biljne hrane, prodaja hrane na biljnoj bazi skočila je za 20% u Americi između juna 2017. i juna 2018. godine.
U Evropi, porast veganizma još je značajniji. Prodaja hrane koja služi kao zamena za meso porasla je za 451% između februara 2014. i februara 2018. godine. Od 2012. godine do 2017 pretrage na Guglu vezane za veganizam su se učetvorostručile. Sve ovo ukazuje na značajne promene u režimu ishrane ljudi.
Neki od najvećih lanaca proizvođača hrane menjaju svoje poslovne strategije i prilagođavaju ih ovim novi trendovima. Danon (Danone), francuska kompanija koja je poznata po mlečnim proizvodima uložila je 60 miliona dolara u proizvode na bazi biljaka. Najveći svetski proizvođač mesa, Tajson Fuds (Tyson Foods) kupio je 5% deonica kompanije Bijond mit (Beyond Meat), kompanije koja proizvodi veganske burgere.
Gigant brze hrane MekDonalds (McDonalnds) je u 2017. godini uveo veganske opcije u svojim restoranima u Finskoj i Švedskoj.
Ovaj porast u interesovanju za hranu bez mesa rezultat je raznih onlajn kampanji i aktivnosti organizacija poput „Veganuary“ što je engleska dobrotvorna organizacija koja podstiče ljude da u mesecu januaru jedu samo biljnu hranu . U ovoj akciji učestvovalo je samo 3300 ljudi 2014. godine kada je nastala a 2018. bilo je 168 500 učesnika.
Česta pitanja koja brinu ljude kada je reč o veganskoj ishrani jesu „Kako unosimo dovoljno proteina ako ne jedemo meso?“, i „Kako da unosimo dovoljno kalcijuma ako ne jedemo mlečne proizvode?“. Sve ovo se može uz pažljivo planiranje obroka i samo malo truda.
Prema istraživačima sa Univerziteta Oksford globalna promena u režimu ishrane ljudi, koja podrazumeva prelazak na ishranu koja se manje oslanja na mesto bi do 2050. godine mogla spasiti do 8 miliona života. Takođe, postojale bi uštede u oblasti zdravstvenog sistema kao i uštede zbog smanjenih posledica po našu životnu sredinu.
Dr Marko Springman sa Oksfordskog programa Budućnost hrane, izjavio je: „Neizbalansirana ishrana, tj. ishrana sa malo voća i povrća a mnogo crvenog i obrađenog mesa, odgovorna je za najveći deo zdravstvenih troškova širom sveta. U isto vreme, proizvodnja hrane je odgovorna za više od ¼ gasova staklene bašte koje su glavni uzrok klimatskih promena.“
Izvor: weforum
