)
Klimatske promene donose sve ekstremnije temperature, ali i suše, poplave, požare i vetrove, što energetski sistem dovodi pod veliko opterećenje. Kako bi spremnije dočekali ovakve neprilike i prilagodili se ektremnim vremenskim dešavanjima, donosiocima odluka potrebe su pouzdane informacije o dugoročnim klimatskim i vremenskim trendovima, navodi se na sajtu Međunarodne agencije za energetiku (IEA).
Zbog toga, IEA i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), pokrenuli su program za praćenje izloženosti klimatskim opasnostima i povezane baze podataka. Ova besplatna platforma prikazuje uticaje klimatskih opasnosti na ljude i infrastrukturu, kao što je poljoprivreda, energetski sektor, izgrađena područja ali i šume.
U zavisnosti od dostupnosti podataka, oni su prikazani na niovu zemlje ali i podnacionalnog nivoa za period od 1979. do 2022. godine. Zahvaljujući tome što je obuhvaćen dug vremenski period, olakšaće se procene potencijalnih efekata klimatskih promena.
Pročitajte još:
- JAZ IZMEĐU CILJA SMANJENJA EMISIJA I REALNOSTI
- IMA LI NADE ZA NEMAČKE GLEČERE?
- KLIMATSKE PROMENE DONEĆE BROJNE ZDRAVSTVENE IZAZOVE ZA ČOVEČANSTVO
Ovo je veoma značajno uzimajući u obzir da su procene da je 5,7 milijardi ljudi u periodu od 2018. do 2022. godine bilo izloženo vrućim danima sa temperaturom iznad 35oC. Kako se navodi na sajtu IEA, to znači da je 71 odsto svetske populacije trenutno izloženo vrućim danima, u poređenju sa prosečnih 57 odsto u periodu od 1979. do 1983. godine.
Dalje, kada je reč o sušama, podaci pokazuju da je globalna proizvodnja hidroenergije smanjena prvi put u dve decenije 2021. godine usled suša, iako postoji relativno visok rast kapaciteta ovog izvora energije.
Ovo su samo neki od primera kakve će informacije pružati ova platforma, a o tome koliko je važna transparentnost i dostupnost tačnih informacija u dobu klimatske krize, govore svakodnevno stručnjaci.
Energetski portal
