Od početaka godine svetske berze beleže sunovrat cena nafte. Sa cenom ispod 25 dolara barel je u martu skliznuo na istorijski minimum. Dogovor OPEK-a, Rusije i Sjedinjenih Američkih Država o najvećem smanjenju proizvodnje koja treba da spase dalji pad juče je beznačajno pogurao cene „crnog zlata“ jer je tržište prezasićeno. Gorivo je sve jeftinije i na našim pumpama, a prvi efekti sniženja na svetskom tržištu tek se očekuju.
Niska cena nafte na svetskom tržištu „pogurala“ je pojeftinjenje derivata i na našim pupama, ali ne tom brzinom, jer cene, objašnjavaju u naftnim kompanijama, kroji i kurs dolara. Od početka godine dizel je pojeftinio za 22 dinara i za litar treba dati sada oko 143 dinara, dok benzin beleži pad od 18 dinara, pa sada košta oko 135 dinara. Cena gasa za automobile niža je za 10 dinara.
„To su cene koje nismo zabeležili u zadnjih desetak godina i one su svakako rezultat i smanjenja cene sirove nafte na svetskom tržištu. Daleko je manji promet, benzinske stanice imaju veoma skraćeno radno vreme“, kaže Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije.
Iz NIS-a navode da svetske cene značajno utiču i na njih, jer uvoze oko dve trećine ukupne količine nafte koja se preradi.
„U prethodnom periodu na našim benzinskim stanicama cene naftnih derivata već su značajno snižene. Imajući u vidu globalne trendove, ove sedmice očekujemo i dodatno pojeftinjenje naftnih derivata. Ističemo da i u uslovima vanrednog stanja NIS garantuje sigurno snabdevanje srpskog tržišta“, navodi NIS.
Rezerve nafte su ogromne. Svetska skladišta i rafinerije su pune, a tankeri čekaju u lukama jer zbog pandemije koronavirusa naftu niko ne preuzima. Prizemljeni avioni, smanjenje drumskog saobraćaja obustavljanje fabričke proizvodnje na globalnom nivou, iz dana u dan, umanjuju i tražnju nafte.
Pročitajte još:
Sporazum zemalja izvoznica nafte članica OPEK-a sa Rusijom i Amerikom o dvomesečnom smanjenju proizvodnje „crnog zlata“, od 1. maja teško da može imati većeg efekta i na stabilizaciju cena.
„Dogovoreno smanjenje je došlo malo kasnije nego što se očekivalo. Drugo, to smanjenje je nedovoljno da zadovolji veliko smanjenje pada tražnje. Procenjuje se da je u ovom trenutku pad tražnje manji za trećinu nekih 35 miliona barela na dnevnom nivou“, rekao je Goran Radosavljević iz Nacionalnog naftnog komiteta Srbije.
Tomislav Mićović kaže da je ovo jedna od najturbulentnijih godina na tržištu nafte i derivata nafte od nastanka tržišta.
„Ne samo što je drastično smanjena potražnja u ovako kratkom vremenskom periodu već i zbog toga što su postignute veoma niske cene sirove nafte koje nikako ne mogu da obezbede dugoročni opstanak ove delatnosti“, rekao je Mićović.
Podsetimo, u januaru barel američke lake nafte koštao je oko 65 dolara, dok je cena evropskog „brenta“ po kojem se formiraju cene derivata na našem tržitu bila oko 72 dolara. Cene barela sada su niže i 60 odsto.
Izvor: RTS
