Sud pravde EU presudio je 10. novembra da je Italija „prekršila evropski zakon o kvalitetu vazduha“ zato što je „sistematski i uporno“ premašivala granične vrednosti postavljene za sitne čestice. Italija nije uspela da na vreme usvoji potrebne mere da smanji zagađenje, a ova presuda može da dovede i do eventualnih sankcija.
Sud, kojem se Evropska komisija 2018. godine obratila, „konstatuje da su od 2008. do zaključno sa 2017, dnevne i godišnje granične vrednosti određene za čestice PM10 redovno premašivane“ u određenim oblastima Italije.
U saopštenju suda se navodi i da „Italija očigledno nije na vreme usvojila mere“ predviđene Direktivom EU o kvalitetu vazduha, čiji je cilj smanjenje zagađenja vazduha u Evropi.
Sud je istakao da nije bitno da li neispunjavanje obaveza proističe iz namere ili nemara zemlje članice, ili iz tehničkih ili strukturalnih poteškoća sa kojima se susreće, osim ako se ne dokaže da su postojale vanredne okolnosti čije posledice nisu mogle da budu izbegnute uprkos svim preduzetim merama.
„U ovom slučaju, pošto nije pružila takav dokaz, Italija nije mogla da se poziva na raznolikost izvora zagađenje vazduha kako bi tvrdila da neki od njih ne mogu njoj da se pripišu, kao što su na primer izvori zagađenja na koje utiču evropske sektorske politike, ili topografska i klimatska obeležja određenih područja“, navodi se u saopštenju suda.
Sud takođe smatra nerelevantnim okolnosti koje je isticala Italija da su, s obzirom na celu njenu teritoriju, područja na koja se odnose prigovori Komisije, ograničenog opsega.
Pročitajte još:
„Prekoračenje graničnih vrednosti čestica PM10, čak i u samo jednoj zoni, samo po sebi je dovoljno da se utvrdi povreda odredbi Direktive o kvalitetu vazduha“, saopštio je sud.
Ukoliko Sud pravde utvrdi da zemlja članica nije ispunila obaveze koje proizilaze iz zakona EU, ta država mora da postupi u skladu sa presudom bez odlaganja. Komisija, ako smatra da članica nije postupila u skladu sa presudom, može preduzeti dalje mere i zahtevati da plati novčanu kaznu.
Torino, Milano i Napulj su na vrhu liste gradova u EU po opasnom zagađenju česticama, a Italija je članica EU sa najvećim brojem prevremenih smrti uzrokovanih isparenjima azot-dioksida iz dizel vozila, prema podacima Evropske agencije za zaštitu životne sredine (EEA).
Francuska opet pred sudom
Zagađenje vazduha je uzročnik oko 400.000 prevremenih smrtnih slučajeva u Evropi, podaci su EEA. U nedavnom izveštaju te agencije navodi se da je 13 odsto smrti u EU povezano sa zagađenjem.
Italija nije jedina evropska zemlja koja je osuđena zbog zagađenja vazduha, tako je Francuska osuđena 2019, a Poljska 2018.
Evropska komisija je 30. oktobra podnela drugu tužbu protiv Francuske zbog toga što je „sistematski“ premašivala granične vrednosti čestica PM10 u Parizu 12 godina i na ostrvu Martinik 14 godina.
U saopštenju Komisije se navodi da Francuska „nije poštovala“ dnevne granične vrednosti PM10, koje su zakonski obavezujuće od 2005. godine.
Kada zemlja članica prekorači granične vrednosti finih čestica, obavezna je da usvoji i sprovodi mere kako bi se što više skratio period prekoračenja.
Prema presudi iz oktobra 2019, sud EU je ocenio da je Francuska prekoračila granične vrednosti koncentracije azot-dioksida u 12 regiona.
PM10 su suspendovane čestice prečnika manjeg od 10 mikrometara, koje zajedno sa česticama PM2,5 uzrokuju respiratorne i kardiovaskularne bolesti. Najveći zagađivači vazduha ovim česticama su industrija, grejanje i saobraćaj, ali i poljoprivreda.
Izvor: Beta/Euroactiv
