U suočavanju sa problemom brze mode i odbačene odeće, Evropska unija donosi različite mere. Koliko je zaista ovaj problem velik, pokazuju podaci objavljeni na sajtu Evropskog parlamenta.
Proizvodnja tekstila od pamuka, ali i drugih vlakana, zahteva velike količine vode i zemljišta. U 2015. godini, uzimajući u obzir svetsu industriju tekstila i odeće, potrošeno je 79 milijardi kubnih metara vode. Kako bi se proizvela samo jedna pamučna košulja, potrebno je oko 2.700 litara vode.
Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), u 2020. godini za proizvodnu tekstila po prosečnoj osobi u EU, bilo je potrebno 400 kvadratnih metara zemljišta, devet kubnih metara vode i 391 kilogram sirovina.
Pročitajte još:
- EU U BORBI PROTIV PREKOMERNE POTROŠNJE TEKSTILA
- OBAVEZNO RAZDVAJANJE TEKSTILA U EU OD 2025. GODINE, FINSKA VEĆ POČELA DA RECIKLIRA
- JEFTINA MODA PO PREVISOKOJ CENI
I dok se svetske vode suočavaju sa velikim zagađenjem, procene su da je proces bojenja i završne obrade, kada je reč o proizvodni tekstila, odgovoran za 20 odsto globalnog zagađenja vode. Čak i nakon završetka tog procesa, u svom životom ciklusu tokom pranja sintetičke odeće u veš mašini ispušta se mikroplastika. Prema podacima, od ukupnog procenta primarne mikroplastike koja završi u životnoj sredini, pranje ovakve odeće iznosi 35 odsto. Preciznije, tokom jednog pranja odeće koju čini poliester, može da dođe do oslobođenja čak 700 hiljada mikroplastičnih vlakana.
Ne samo vodu, modna industrija zagađuje i vazduh, doprinoseći efektu staklene bašte. Štaviše, procene su da globalnim emisijama ugljenika doprinosi sa 10 odsto. Tokom 2020. godine, na ovaj način je prosečno po osobi proizvedeno 270 kilograma emisija CO2, što je ukupno oko 120 miliona tona emisija sa efektom staklene bašte.
Energetski portal
