ESG Strategija – kako i odakle krenuti?

Pod intenzivnijim društvenim i regulatornim pritiskom i trendovima, kompanije usvajaju ESG strategije sa ciljem povećanja transparentnosti u vezi sa uticajem na životnu sredinu, društvo i ekonomiju. Međutim, mnoge organizacije nisu još krenule u kreiranje dugoročne održive strategije i traže odgovore kako i odakle krenuti.

U današnjim uslovima savremenih društvenih i ekoloških izazova, postavljanje strategije s fokusom na tri glavna stuba održivosti – životna sredina, društvo i upravljanje (eng. Environmental Social Governance – ESG), smatra se važnim merilom performansi odgovornih organizacija.

Kako bi smanjile negativan uticaj na klimu, životnu sredinu i društvo i kako bi se uskladili sa nadolazećim regulatornim zahtevima, kompanije moraju da revidiraju svoje postojeće politike, strategije i ciljeve i da definišu nove ESG (Environmental, Social, Governance) akcione planove sa merljivim kratkoročnim i dugoročnim ciljevima. Takođe, kompanije moraju da procene da li trenutne vrednosti, misija i organizaciona struktura mogu adekvatno da odgovore na sve izazove i da li je neophodno značajnije menjati modele poslovanja.

Odakle krenuti kada je ESG strategija u pitanju?

Osnovni koraci koje kompanije moraju da preduzmu na putu kreiranja i implementacije ESG strategije su sledeći:

• Određivanje materijalnih tema (rizika i prilika) za kompaniju, industriju i zainteresovane strane,
• Određivanje ciljeva i ambicije koji će uticati na materijalne teme,
• Pokretanje inicijativa radi realizacije ciljeva,
• Adekvatno izveštavanje ka zainteresovanim stranama.

  

Proces uspostavljanja ESG strategije

Imajući u vidu da nisu sve teme u okviru ESG-a podjednako važne za svaku kompaniju, cilj procene materijalnosti je da se istaknu glavne teme koje su od značaja za kompaniju u datom sektoru. Procena materijalnosti je evoluirala tako da se ne razmatra samo jednostrani uticaj spoljašnjeg sveta na kompaniju, već kako istovremeno kompanija utiče na životnu sredinu i društvo. Ovaj tzv. princip duple materijalnosti je trenutno osnov nove evropske regulative koja teži da reguliše oblast ESG-a.

Matrica procene materijalnosti prema Global Reporting Initiative (GRI)

Koncept takođe podrazumeva potrebu da se proceni međusobna povezanost ovih perspektiva i pruža saznanje koji su to potencijalni rizici u poslovanju koji mogu nastati na kompaniju u budućnosti.

Na primer, kompanija koja se bavi proizvodnjom tekstila ukoliko previdi da je njen uticaj na biodiverzitet jedna od materijalnih tema, i ne upotrebi u svojoj proizvodnji ekološki prihvatljive boje i materijale, moguće je da će se u budućnosti susreti s rizicima i optužbama od nevladinih organizacija koje se bave ovim pitanjem i koje se mogu odraziti na poslovanje kompanije. Kako bi se sprovela adekvatna procena materijalnosti, neophodno je da organizacija uključi što veći broj zainteresovanih strana, da pripremi predlog materijalnih tema i da na osnovu konsultacija sa zainteresovanim stranama odredi iste.

Sprovođenje procene materijalnosti trebalo bi da ima sledeće ključne rezultate:

• Razumevanje relativne materijalnosti svake teme za poslovanje i zainteresovane strane, što se vizualizuje u vidu matrice materijalnosti.
• Uvid u to kako kompanija stoji u odnosu na određene teme u poređenju sa saradnicima i konkurentima.
• Smernice za naglašavanje tema u godišnjim izveštajima i obelodanjivanju.
• Metodološki pristup pri definisanju prioritetnih ciljeva u okviru ESG strategije.

Nakon sprovedene procene materijalnosti, potrebno je uraditi analizu trenutnog stanja koja će poslužiti kao osnova za izveštavanje i upoređivanje napretka u odabranim temama u budućnosti. Značaj ove analize omogućava postavljanje adekvatnih i realnih ciljeva u okviru zadatog vremenskog perioda. U ovom procesu veoma je važno odrediti zadužena lica koja će pratiti vrednosti parametara materijalnih tema. U vezi sa tim, danas smo svedoci da mnoge kompanije u svojim organizacionim strukturama definišu posebna odeljenja koje se bave isključivo ESG temama.

Koji su benefiti definisanja ESG strategija za kompanije?

Za uspešnu i jedinstvenu ESG strategiju, neophodno je uraditi sve pomenute korake i definisati pravac u kome organizacija želi da bude prepoznata. Kao odelo koje je skrojeno po merama, kompanijama je potrebna ESG strategija skrojena po njihovim potrebama, kako bi imala dugoročnog efekta. Takođe, važno je napomenuti da kompanije redovno revidiraju u kojoj meri se njihovi postavljeni ciljevi iz ESG strategije ostvaruju i da u okviru konsultacija sa zainteresovanim stranama, ukoliko je potrebno, uspostave nove, ambicioznije ciljeve.

Brojna istraživanja pokazuju da sistematski pristup održivom poslovanju donosi sledeće benefite:

• Poboljšavanje performanse održivosti,
• Smanjivanje direktih troškova upotrebe energije i resursa,
• Osiguravanje dugoročnih prihoda,
• Bolje upravljanje rizicima i komunikacija sa investitorima,
• Integrisanost sa zainteresovanim stranama,
• Motivisanost i angažovanost zaposlenih,
• Kredibilitet među potrošačima i klijentima,
• Ojačavanje internog upravljanje podacima i sistema izveštavanja,
• Uporedivost performansi održivosti u odnosu na druge organizacije,
• Osiguranje otpornosti kompanije na sve kompleksnije izazove.

Kompanije koje se odluče da uspostave ESG strategiju izdvojiće se kao kompanije koje imaju dugoročnu viziju usklađenu s izazovima klimatskih promena i energetske krize. Konačno, implementacijom ESG strategije pomaže se u stvaranju boljih uslova za život budućih generacija na zdravoj planeti.

Izvor: Ernst&Young Srbija ESG Tim