Mala i udaljena ostrva suočavaju se s posebnim energetskim izazovima jer su često izolovana od glavnih energetskih mreža velikih zemalja i obližnjih kontinenata.
Ova ostrva uglavnom zavise od uvoznih fosilnih goriva, koja su skupa i nesigurna za snabdevanje energijom. Iako ne doprinose mnogo globalnom zagađenju, ostrva su teško pogođena klimatskim promenama, uključujući ekstremne vremenske prilike. Visoke temperature tope glečere što diže svetski nivo mora, što dalje dovodi do problema za male ostrvske zemlje, jer se obala povlači i preti stanovništvu.
Ostrva, posebno male ostrvske države u razvoju (SIDS), moraju unaprediti svoju energetsku infrastrukturu kako bi se nosila sa višim temperaturama, češćim prirodnim katastrofama i porastom nivoa mora. Mnogi sistemi za proizvodnju energije na ostrvima su stari i ne mogu zadovoljiti rastuće potrebe za strujom zbog ekonomskog rasta i povećane upotrebe klima uređaja usled velikih vrućina. Jedna od klimatskih katastrofa bio je uragan Marija pre sedam godina koji je stanovništvo Dominikane ostavilo bez struje nekoliko meseci. Ovaj događaj je ilustracija koliko su ostrvski energetski sistemi ranjivi na prirodne katastrofe i koliko je važno unaprediti infrastrukturu da bi se poboljšala otpornost na takve događaje.
Pročitajte još:
- SARADNJA EU I MALIH OSTRVSKIH DRŽAVA ZA UNAPREĐENJE OTPORNOSTI NA EKOLOŠKE IZAZOVE
- MALDIVI – BRISANJE SA MAPE SVETA ZAVISI OD PODIZANJA VEŠTAČKIH OSTRVA
- FOND ZA GUBITKE I ŠTETU OD KLIMATSKIH PROMENA: POČETAK NOVE ERE U KLIMATSKOJ POLITICI, ILI MRTVO SLOVO NA PAPIRU?
Na ostrvima živi preko 700 miliona ljudi zbog čega je ova tema važna. Proizvodnja struje na ostrvima može biti vrlo skupa, ponekad i deset puta skuplja nego na kopnu. Na primer, 2021. godine ostrvske zemlje imale su najviše troškove električne energije na svetu. Na Solomonovim Ostrvima struja je bila skoro sedam puta skuplja nego u Sjedinjenim Državama, a u karipskim zemljama tarife za struju bile su više nego dvostruko veće od proseka u SAD-u, navodi se u saopštenju Međunarodne agencije za energiju (IEA).
Studija 36 malih ostrvskih ekonomija pokazala je da većina njih proizvodi manje od 10 odsto električne energije iz obnovljivih izvora, iako mnoga ostrva imaju potencijal da budu veliki solarni proizvođači. Međutim, za ovo su potrebne dodatne tehnologije, kao što su sistemi za skladištenje energije u baterijama kako bi se održala stabilnost mreže, zbog čega se javlja problem kada je u pitanju ova tema.
Već se sprovode napori za primenu ovih tehnologija na nekim ostrvima. Na primer, u Portoriku, 1.000 solarnih panela će napajati 17 malih preduzeća kroz mikromrežu zajednice koju podržavaju baterije, spremne da obezbede struju tokom prirodnih katastrofa, navodi IEA.
Povećanje mera energetske efikasnosti takođe može smanjiti troškove energije i emisije CO2 – na primer, primena minimalnih standarda energetske efikasnosti i oznaka (MEPSL) na Fidžiju za uređaje uštedela je oko 9,3 gigavat-sati (GWh) električne energije u jednoj godini, što je slično proizvodnji solarne energije u zemlji 2021. Proširenje MEPSL programa moglo bi omogućiti izgradnju zgrada na Fidžiju koje bi uštedele 17 odsto svoje potražnje za električnom energijom godišnje do 2030. godine, stoji u izveštaju.
Energetski portal
