Energetska zajednica je pre nekoliko dana objavila studiju u čijem fokusu se nalazi proizvodnja i upotreba zelenog vodonika koji će, kako se navodi, odigrati važnu ulogu na putu ka postizanju klimatske neutralnosti.
Države zapadne Evrope, Australija i Japan mogu se pohvaliti razvijenom vodoničnom strategijom i važnim aktuelnim ili planiranim projektima koje se tiču ovog zelenog izvora energije, dok se isto ne može reći za dobar deo Afrike i Azije.
Vodonik ima brojne prednosti koje ga dovode u centar pažnje kada je reč o obnovljivim izvorima energije. Između ostalog, u studiji se ističe obilje ovog elementa jer se nalazi u mnogim jedinjenjima iz kojih se može lako ekstrahovati i koristiti.
Osim toga, vodonik odlikuje i visoka gravimetrijska gustina energije. Tokom oksidacije vodonika oslobađa se 120 MJ / kg, što je skoro tri puta više od gustine energije po masi tradicionalnih fosilnih goriva (metan 55,6 MJ / kg, benzin 46,4 MJ / kg, dizel 45,6 MG / kg , sirova nafta 42 MJ / kg i ugalj 26-33 MJ / kg – videti srednju kolonu tabele 1).
Takođe, korišćenje vodonika ne rezultuje emisijama CO2, dok je skladištenje ovog goriva relativno lako budući da se može čuvati u velikim količinama tokom dugog vremenskog perioda.
Ono što se kao prednost vodonika svakako ističe jeste njegova široka primenljivost, a u praksi se pokazalo da je za pojedine namene daleko praktičniji od alternativnih goriva.
Pročitajte još:
Sadašnja i buduća upotreba
Vodonik se danas mahom koristi za industrijske procese kao što su sinteza amonijaka, prerada ulja i proizvodnja hrane, navodi se u studiji. Ipak, izvesno je da će se vodonik polako uvući u brojne sektore koji trenutno koriste fosilna goriva, tim pre jer će ova tranzicija zahtevati mala prilagođavanja u procesnoj tehnologiji.
Na primer, vodonik bi se mogao koristiti u sintezi amonijaka za proizvodnju đubriva sa nižim ugljenikom, kao i za izradu goriva sa smanjenim emisijama ugljen-dioksida. Ovo će, kako se navodi u studiji, najverovatnije biti prva upotreba vodonika kroz koju će se dalje širiti i promovisati ovaj čisti izvor energije.
Vodonik se takođe može koristiti kao izvor toplote u industrijskim procesima, naročito tamo gde se koristi visoka temperatura plamena. Moguće primene uključuju proizvodnju kreča i cementa gde su potrebne visoke temperature i značajna ulazna energija. Dok se danas koriste ugalj, koks ili gas, vodonik bi mogao da se koristi kao zamena za ta fosilna goriva značajno smanjujući ugljenični otisak industrije.
Očekuje se da će vozila sa pogonom na vodonik imati dodatne prednosti u odnosu na električna vozila u komercijalnim primenama kao što su autobusi i kamioni. I domet i vreme punjenja goriva presudni su za donošenje tehnoloških izbora u ovim sektorima i trenutno se vodonik smatra najprikladnijim gorivom za teške kamione.
Osim toga, u studiji se navodi da je vodonik pogodan za napajanje vozova, brodova, aviona i tešku industriju kao što je proizvodnju čelika.
