Energetska zajednica je još jednom pozvala nadležne institucije u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Severenoj Makedoniji, Ukrajini i Crnoj Gori, kao i na Kosovu, da pažljivo razmotre politiku subvencionisanja termoelektrana na ugalj.
Kako Sekretarijat Energetske zajednice navodi u svom saopštenju, oni su u junu prošle godine objavili studiju o direktnim i skrivenim subvencijama kojima su pomenute države članice finansijski pomagale sektor uglja od 2015. do 2017. godine.
Države Zapadnog Balkana su tokom posmatranog vremenskog perioda direktno subvencionisale iskopavanje i sagorevanje uglja sa čak 504 miliona evra.
Srbija se u sprovedenom istraživanju istakla kao predvodnica – u direktnim subvencijama za sektor uglja je izdvojila čak 299,35 miliona evra, ili gotovo 100 miliona evra godišnje – što je najveći iznos u regionu. To je gotovo tri puta više u poređenju sa finansiranjem obnovljivih izora energije od 2015. do 2017. godine – ukupno 102,4 miliona evra.
U 2017. godini, prema saznanjima Energetske zajednice, Srbija je kroz direktne subvencije ugalj novčano podržala sa 84,37 miliona evra, a indirektno sa 574,38 miliona evra – ukupno 659 miliona evra.
Najveću korist od subvencija je imalo Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja „Resavica“, a povrh toga Vlada Srbije je takođe otpisala stare dugove Elektroprivrede Srbije i pružila podršku u obliku garancija za uzimanje kredita za izgradnju novog bloka Termoelektrane Kostolac B3 i ugradnju filtera na druge termoelektrane.
Pročitajte još:
Takva praksa se kosi sa Ugovorom o Energetskoj zajednici u kom stoji da je subvencionisanje zabranjeno zato što bi državna pomoć mogla da naruši konkurenciju tako što bi pojedinačni izvor energije stekao neopravdanu prednost nad ostalima. Ovo bi se negativno odrazilo i na prekograničnu trgovinu energijom. S obzirom na to da se finansijska sredstva usmeravaju na jedno od fosilnih goriva, istovremeno se i sprečava tranziciju prema održivom i efikasnom energetskom sistemu.
Podsećamo, Energetska zajednica je prošlog meseca našim vlastima uputila pismo zbog nepotpune implementacije Direktive o velikim ložištima.
Ova međunarodna organizacija je osnovana 25. oktobra 2005. godine u Atini, sa ciljem proširenja unutrašnjeg tržišta energije Evrope na region Jugoistočne Evrope i crnomorski region.
