Energetska kriza steže, Evropa traži brzo rešenje – odvojiti cenu struje od cene gasa

Foto-ilustracija: Pixabay (NickyPe)

Cena gasa, iako beleži blagi pad i dalje je previsoka – 3.400 evra. Berze električne energije su usijane, megavat-sat ide i do 1.000 evra za iduću godinu. Zbog sve skuplje struje i gasa raste i nezadovoljsvo građana širom Evrope, a industrija preti obustavom rada. Češka, koja predsedava, Evropskoj uniji za 9. septembar sazvala je vanredni sastanak ministara energetike radi rešavanja cene energije i energenata.

Austrija je objavila dve mere za regulisanje cene struje, koje predlaže i na nivou Unije. Kao prvu pomoć, kratkoročno – ograničava cenu električne energije za domaćinstva, privredu i sektor poljoprivrede.

Druga mera je razdvajanje cene struje od cene gasa jer takav model obračuna, kažu, ugrožava industriju i radna mesta u celoj Evropi.

,,Mi se zaista nalazimo pred velikim izazovom, a to je da cena struje više neće biti pristupačna, kako za privredu, tako i za ljude, zbog veze sa cenom gasa. To ludilo koje trenutno vlada na berzi struje mora da se završi, potrebno je razdvajanje cene struje i gasa“, kaže Karl Nehamer, austrijski kancelar.

U Italiji je već dramatično pa u toku inicijativa izlaganja računa za struju u izlozima.

,,Stavljamo račune za struju u izlog da bismo objasnili klijentima da smo prinuđeni da podignemo cene. To je viša sila i ogorčeni smo zbog toga, ali nemamo drugog izbora jer ćemo zbog nenormalno visokih računa – ili zatvoriti – ili povećati cene“, kaže italijanski ugostitelj.

Ekstremno toplo i sušno leto zaustavlja rad evropskih hidroelektrana, a i iz vetra je sve manje struje. To pokazuje primer Španije koja iz hidrokapaciteta dobija upola manje struje, proizvodnja je na najnižem nivou u protekle tri decenije.

,,Moramo da se vratimo u 1989. godinu da bismo pronašli tako nisku proizvodnju kao ovu koju smo akumulirali od januara do jula ove godine“, kaže Anhel Garsija, rukovodilac Endesa centara za kontrolu proizvodnje.

Foto-ilustracija: Pixabay (stevepb)

,,Pošto gasom moramo da zamenimo proizvodnju električne energije iz hidroelektrana, cene rastu. A hajde da se setimo, da je gas taj koji proizvodi ovu energetsku krizu u kojoj se nalazimo“, kaže Marsijal Gonzalez sa Odseka za elektrotehniku.

Bugarska udvostručava kapacitet za tečni gas u LNG terminalu koji se gradi u grčkoj luci Aleksandropolis. Ali snabdevnje ove zime diktiraće i ishod pregovora sa Gaspromom o obnavljanju isporuka koje očekuju u narednim danima.

,,Bugarska vlada je preuzela obavezu da našem društvu garantuje snabdevanje gasom za celu grejnu sezonu po najboljim mogućim konkurentnim cenama“, kaže Rumen Radev, bugarski predsednik.

Mađarska poručuje da nastavlja razgovore sa Moskvom o dodatnim količinama gasa i o povećnju zaliha od idućeg meseca.

,,Energetsko tržište u Evropi trenutno ne funkcioniše, to je ratni teren i tu realno tržište zapravo ne postoji. Suštinsko je pitanje za jednu zemlju da se obezbedi dovoljna količina energenata. Dakle za Mađarsku ne postoji kompromis o tom pitanju. Upravo zato ni u budućnosti nećemo prihvatiti međunarodnu odluku ili pritisak, zato nećemo ni pregovarati o bilo kakvim novim energetskim sankcijama Rusiji„, kaže Peter Sijarto, ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske.

Energetska kriza steže pa je važno naći kratkoročna rešenja za predstojeću grejnu sezonu. A osnivač „Tesle“ Ilon Mask savetuje – svet mora nastaviti da vadi naftu i gas kako bi se održala civilizacija, a istovremeno da razvija održive izvore energije.

Izvor: RTS

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti