Elektromobilnost i čista energija kao sredstva u borbi protiv zagađenja i klimatskih promena

Foto: ProCredit banka

Automobili koji za sobom ostavljaju crni dim na našim ulicama nisu redak prizor, pa se često zakašljemo našavši se slučajno na „meti“ njihovih auspuha. Iako takva scena zauzme tek nekoliko sekundi naših života u toku dana, izduvni gasovi ostavljaju značajno dublji trag i na naše zdravlje i na zdravlje naše planete. Na to smo upozoreni i tokom zime kada je medijske stupce punilo rekordno zagađenje vazduha zabeleženo širom naše zemlje – od Subotice i Novog Sada, preko Pančeva i Beograda, do Valjeva i Užica.

Prema nalazima Svetske zdravstvene organizacije, u Srbiji svake godine zbog prisutnosti sitnih zagađujućih čestica (PM 2,5) u vazduhu prevremeno umire 3.600 ljudi. Problemu svakako doprinose i zastarela vozila.

Pored filtera i motora boljih performansi, deo rešenja za neutralisanje negativnog efekta saobraćajnog sektora predstavljaju i elektromobili i hibridi. Oni sve više krstare ulicama naše zemlje.

Podaci Ministarstva unutrašnjih poslova otkrili su da su kod nas su ukupno registrovana 102 putnička vozila na električni pogon, a tu je i 1.416 registrovanih hibridnih putničkih vozila. Među njima se nalazi i 7 Folksvagenovih modela e-up i 8 modela e-golf, 10 Hjundaijevih modela Ioniq Plug-in Hybrid i 7 Tojotinih modela Prius, u vlasništvu ProCredit banke.

Mnogi stručnjaci zameraju to što ovakva vozila u našoj zemlji većinski pokreće struja iz termoelektrana na ugalj, takođe velikih proizvođača štetnih gasova i materija, te ih otpisuju kao nedovoljno čistu alternativu dizelašima i benzincima. To međutim nije slučaj sa voznim parkom na električni i hibridni pogon ProCredit banke. Šta je posredi?

Foto: ProCredit banka

Kako bi obezbedila čistu energiju za svoje automobile, ProCredit banka je potpisala ugovor sa Elektroprivredom Srbije i tako postala prva domaća kompanija koja koristi električnu energiju sa garancijom „zelenog“ porekla što znači da je kupljena električna energija proizvedena isključivo iz obnovljivih izvora. Pored toga, banka je nedavno na krovu svoje centrale izgradila solarnu elektranu kapaciteta 40 kW. To, međutim, nije jedino mesto u sedištu banke na kom se proizvode “sunčani” kilovat-časovi! Ispred objekta, za potrebe punjenja elektromobila, postavljena je solarna nadstrešnica koja služi za napajanje elektropunjača. On je dostupan svima koji žele da napune svoje električne i hibridne četvorotočkaše.

Struja koja se crpi iz pomenutih energetskih resursa se koristi i za 15 drugih punjača ove banke koji su raspoređeni po većim gradovima i ispred trening centra banke na Avali. Samim tim, termin „nulte emisije štetnih gasova i materija“ nije samo prazna floskula, kao što bi bio da je četvorotočkaš napunjen električnom energijom iz Kostolca. Prema tome, zaposleni ProCredit banke tokom kretanja zaista imaju minimalni negativan uticaj na životnu sredinu, a u budućnosti teže da potpuno „elektrifikuju“ svoju flotu.

Foto: ProCredit banka

Kroz ponudu investicionog kredita atraktivne kamatne stope za kupovinu električnih i hibridnih automobila, banka istovremeno posredno učestvuje u smanjenju ugljeničnog otiska klijenata i daje dodatni doprinos aktuelnim borbama protiv zagađenja i klimatskih promena. Prednosti vožnje na struju se ogledaju i u uštedama novca za gorivo, što je pored zaštite životne sredine dodatni motiv da se kupci odluče na zaokret ka elektromobilnosti – po uzoru na ProCredit.

Uspešnost poduhvata banke namenjenih održivom razvoju i očuvanju našeg okruženja nam je potvrdio i Danko Kalkan, koordinator sektora za energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine. „ProCredit banka je bila među prvim kompanijama koje su u svoju flotu uvrstila, najpre hibridna, a potom i potpuno električna vozila. Činjenica da smo za samo 3 godine uspeli da zamenimo dve trećine vozila na pogon na fosilna goriva, govori o našoj posvećenosti smanjenju uticaja na životnu sredinu. Kako bismo dodatno obezbedili ugljeničnu neutralnost, vozila punimo isključivo na obnovljive izvore koje dobijamo iz sopstvenih malih solarnih elektrana, kao i iz zelene energije kojom nas snabdeva EPS“, objasnio nam je naš sagovornik.

Jelena Kozbašić

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti