Da li biste nam poverovali ako bismo vam otkrili da je jedna beogradska marketinška agencija sa četrdesetak zaposlenih u toku samo jednog aprilskog dana svoje kapacitete proširila sa 72.000 članova raspoređenih u pet kancelarija? Kada bismo vam rekli i to da su njihovi novi radnici potencijalno manji od nokta na palcu vaše ruke, da li biste onda možda naslutili da su u pitanju – pčele?
Prateći nedavna iskustva Japanaca, tim agencije „Kreativa Unlimited” se smestio na ušću Save u Dunav. Naučnici iz zemlje izlazećeg sunca su, naime, obelodanili da se boravak u prirodi odražava u dvostruko višem nivou kreativnosti. A šta je ljudima koji klijentima obećavaju nepresušan bunar zanimljivih ideja neophodnije od večite inspiracije? „Kreativa Unlimited” se upravo iz tog razloga pre osam godina i preselila na splav preko puta Velikog ratnog ostrva.
Kako bi se odužila prirodi za njeno dugogodišnje učešće u sklapanju uspešnih saradnji, marketinška agencija je odlučila da na krovu svog objekta postavi košnice. Zaposleni u ovoj firmi su se tako pridružili poslanicima Bundestaga, službenicima Gradske kuće u Kopenhagenu, izvođačima Pariske opere i hotelijerima „Astorije” u Njujorku koji su pre nekoliko godina već postali „urbani pčelari”. Na terasi su posadili i baštu – čijim se plodovima hrane i oni i pčele.
„Ponosni smo što smo prva kompanija u Srbiji koja se bavi urbanim pčelarstvom i nadam se da ćemo veoma brzo dobiti konkurenciju. Bitno je da smo napravili prvi korak, pa je Beograd sada upisan na mapu evropskih gradova na čijim krovovima žive i rade pčele”, kaže Steviša Vujasinović, PR projekta „Spasimo pčele”.
Urbano pčelarstvo predstavlja praksu držanja pčelinjih kolonija u gradovima i, prema tvrdnjama našeg sagovornika, rastući je svetski trend. Baveći se time, pomoći ćete medonosnim insektima koji se, pored ostalih nedaća, nalaze i na udaru klimatskih promena.
Ako ne vidite sebe u ulozi spasitelja pčela, onda spasite sebe. Imajte na umu neizmernu korist ovih vrednih insekata za ishranu ljudi. Oni, između ostalog, oprašuju i oko 200 poljoprivrednih kultura, a procenjuje se da bi usled njihovog iščeznuća čak 100 hiljada biljaka nestalo sa lica zemlje. Populacija pčela poslednjih godina nekontrolisano opada. „Njihova ugroženost je globalni fenomen”, naglašava Steviša, dodajući da su u nekim delovima Sjedinjenih Američkih Država one već proglašene za ugroženu vrstu. Usled ozbiljnosti problema, Kinezi su primorani da oprašivanje vrše posebno osmišljenim alatkama, ali se čini da je pčele nemoguće zameniti pomoću štapa i kanapa.
S obzirom na to da ima najveći broj košnica po glavi stanovnika, Srbija ne oseća razornost krize u jednakoj meri kao druge zemlje, ali su skorašnji pomori pčela u Vojvodini zabrinuli javnost.
Značaj njihovog uzgoja u urbanim sredinama je mnogostruk kako iz perspektive ekologije tako i sa stanovišta ekonomije.
Pčelari tvrde da je stanovništvo gradskih pčelinjaka zdravije i produktivnije od svojih rođaka sa sela i da pruža ogroman doprinos lokalnom biodiverzitetu. Iako je urbano pčelarstvo najčešće hobi, a ne primarni izvor zarade za domaćinstva, stručnjaci ističu da četvoročlana porodica može da se izdržava brinući o pedesetak košnica.
Med je superhrana. Zahvaljujući visokom sadržaju prostih šećera, vitamina i mineralnih materija, lako je svarljiv i posle unošenja u organizam prelazi direktno u krvotok, a nabrajanje njegovih pozitivnih svojstava, ma koliko dugo bilo, uvek se završava sa „i tako dalje”. „Med obnavlja tkivo, uklanja bol, poboljšava rad srca, povećava otpornost, deluje umirujuće na nervni sistem, reguliše krvni pritisak, smanjuje staračke slabosti, jača umne sposobnosti i tako dalje”, konstatuje Steviša i najavljuje mogućnost brendiranja meda „Kreative Unlimited” od sledeće godine. Ne treba zanemariti ni to da zajedničkom saradnjom i marljivošću pčela i pčelara nastaje i matični mleč, propolis, vosak i pčelinji otrov.
Ekologija je jedan od aspekata društveno odgovornog poslovanja, pa smo iskoristili šansu da Stevišu priupitamo da li klijenti njegove marketinške agencije prepoznaju neophodnost da uzmu učešće u poboljšanju kvaliteta svog okruženja. „Jedna od kompanija koja nas je angažovala svake godine se fokusira na određeni cilj održivog razvoja i u različitim zemljama sprovodi projekte skrojene prema lokalnim potrebama. Mi smo prošle godine radili na zaštiti beogradskih vrabaca, a pošto je reč o proizvođaču alkoholnih pića, ove godine smo prikupljali bačene flaše iz kafića i klubova i od njih smo pravili skulpturu”, odgovara on.
Aktivnosti na polju odbrane pčela „Kreativa Unlimited” realizuje u saradnji sa kreativnim habom „Nova iskra” i ekološkom organizacijom „Ekonaut” u sklopu projekta „BeeConnected” koji se bavi iznajmljivanjem i održavanjem košnica za društveno odgovorne kompanije i pojedince koji imaju želju da na svom prostoru imaju pčelinjak.
Priredila: Jelena Kozbašić
Ceo tekst pročitajte u Magazinu Energetskog portala KLIMATSKE PROMENE, septembar – novembar, 2019.
