Drugi dan regionalne konferencije “Dani dobrog vetra” donosi debate o zaštiti životne sredine uz dalji razvoj vetroelektrana, kao i razvoj prenosne mreže i regulativa za pristup mreži.
Aljoša Duplić iz Zavoda za zaštitu okoline i prirode, ističe da je Evropski zeleni plan osnova, kao i da je klimatska neutralnost neupitna.
“Živimo u turbulentnom vremenu, ali je naš fokus u postizanju ciljeva, moramo da postignemo klimatsku neutralnost, energetske ciljeve”, rekao je on i dodao da će u Hrvatskoj biti izrađeno nekoliko “karata osetljivosti”.
Prema njegovim rečima, radi se na puno projekata, puno toga je implementirano. Postoji potreba za 1.000 megavata i neophodno je stvoriti model “tu je zona, tu gradite” koji bi trebalo da pomogne budućim investitorima.
Hein Prinsen kaže da su neophonda područja koja treba da osiguraju olakšan razvoj projekata. Osvrnuo se na Holandiju u kojoj postoji situacija da se vetreolektrane grade duže od 20 godina, ali da u poslednje dve imaju problema.
“Vetroelektrane moramo da gradimo na otvorenom i to blizu područja koja su zaštićena, mape osetljivosti su tek kasnije došle. Zato moramo da pratimo razvoj situacije i uz korišćenje mera imamo ozbiljan uticaj na vrste, onda se mora razmotriti opšte zatvaranje vetreoelektrana na duže vreme. Sve to će uticati na isplativost investicije”, kaže on.
Učesnici ovog panela diskutovali su o tome koliko je neophodno jačanje kapaciteta u državnim telima kako bi se postupci ubrzali i složili se da procese treba optimizovati i digitalizovati kao i da treba raditi na komunikaciji između ministarstava, lokalnih samouprava.
Evropska unija insistira na tome da treba zaštiti područja na kojima se grade vetroelektrane i da treba birati lokacije koje neće uticati na stanje ekosistema i biodiverziteta.
Pročitajte još:
Razvoj prenosne mreže i regulativa za pristup mreži
Prilikom izgradnje novih kapaciteta iz oblasti obnovljivih izvora energije važno je razmotriti i naći najbolje rešenje za njihovo priključenje na mrežu. Kako je sve više ovih objekata, mora se raditi i na razvoju i proširenju kapaciteta distributivne mreže.
Prema rečima panelista, Hrvatska se nalazi na prekretnici, a dugoočekivani zakon o tržištu električne energije donosi promene.
Ivo Milatić objašnjava da je član 133 (zahtevi za energetska odobrenja koji su predati po starom zakonu) prioritet i da paralelno treba raditi na uredbi za kriterijume član 17. Ističe i da će kroz 15 dana biti prve aukcije, kao i da je planirano da se problemi koji postoje brzo reše.
“Imamo uverenje da će podzakonski akti što pre biti zavšeni, pratimo izdavanje energetskih odobrenja ranije podnetih, kao i za one koji su stigli, takođe ćemo pratiti i šta se dešava u delu koji se odnosi na zaštitu životne sredine.
Igor Šumonja iz HOPS-a kaže da predstoji izrada novih pravila za priključenje i izrada novih mrežnih pravila. Prema njegovom mišljenju, pravila neće doneti revolucionarne stvari, ali će neke promeniti. Kako kaže, problem su projekti koji su zatečeni u određenim stepenima razvoja nakon donošenja novog zakona.
Goran Slipac iz HEP ODS-a ističe da treba vremena da se obrade stari prelazni projekti.
Ante Merčep, direktor u Croatian Green Energy, objašnjava da je zakonodavni okvir dobar i ima osnova za napredak i da dozvolje treba izdavati uz poštovanje svih pravila.
Ono što je zaključak da treba ulagati u distributivnu mrežu, kao i u OIE, dok metodologije moraju biti jasno i precizno navedene.
Regionalnu konferenciju “Dani dobrog vetra” organizuju Obnovljivi izvori energije Hrvatske, uz partnersku podršku evropskog udruženja WindEurope, te uz pokroviteljstvo Ministarstva privrede i održivog razvoja Republike Hrvatske.
Milica Radičević
