Već smo navikli da je na namirnicima koje kupujemo istaknut njihov sastav, način upotrebe i upozorenje za bezbednu primenu. Pored svih tih informacija, na danskim proizvodima uskoro bi mogao da se pojavi i podatak o njihovom uticaju na životnu sredinu.
U sklopu predloga vlade Danske za poboljšanje stanja klime i kvaliteta vazduha „Zajedno za zeleniju budućnost“ nalazi se i preporuka da na hrani stoji obaveštenje o njenom ekološkom i klimatskom dejstvu. Ovo bi građanima pružilo mogućnost da svoje potrošačke odluke donose na osnovu potpune obaveštenosti o posledicama koje na okruženje imaju proizvodi.
Čak trideset odsto emisija gasova sa efektom staklene bašte u Evropi potiče iz sektora proizvodnje hrane, a najkobniji uticaj na našu atmosferu ima meso. Ostale naznačene vrednosti na artiklima bile bi količina korišćenih pesticida, način transporta i ekološki otisak ambalaže.
Projekat sprovodi danski Savet za poljoprivredu i hranu. Direktor ovog tela Morten Hojer izjavio je: „Ovakve stvari su teške za izračunavanje, te se ispred nas nalazi veliki izazov…“
Danski ministar zaštite životne sredine Lars Kristijan Lileholt najavio je dijalog sa ogrankom malobrodajnih objekata, mesarima i drugim proizvođačima kako bi nalepnice funkcionisale na najbolji mogući način. Veruje da će stanovnici Danske znanje sa nalepnica na namirnicama iskoristiti u svrhe smanjenja svog pojedinačnog ugljeničnog otiska i poboljšanja klimatskih uslova.
U okviru plana „Zajedno za zeleniju budućnost“, Danci nastoje da ostvare i sledeće:
- Postizanje ugljenične neutralnosti do 2050. godine;
- Prestanak prodaje novih vozila na benzin i dizel od 2030. godine;
- Ulaganje gotovo 11 miliona evra (80 miliona danskih kruna) u postavljanje brzih punjača za električne automobile;
- Zabranu vožnja benzinaca i dizelaša u taksi službama od 2030;
- Smanjeno ispuštanje štetnih gasova od strane industrije i domaćinstava;
- Uklanjanje peći koje sagorevaju drvo, a proizvedene su pre 2000, pri kupovini kuća;
- Asfaltiranje državne mreže puteva eko-asfaltom;
- Razvijanje ekološki i klimatski efikasne poljoprivrede sa fokusom na istraživanje;
- Naučni napori za unapređenje tehnologije hvatanja i skladištenja ugljenika za upotrebu u danskim poljima i šumama.
Zelena budućnost je veoma zahtevan cilj, ali ova zemlja preduzima korake u pravom smeru. Prema globalnom indeksu za životnu sredinu (2016), Danska je četvrta od 180 država. Ovako visoku poziciju osvojila je zahvaljujući izuzetnim dostignućima na polju energetske efikasnosti i smanjenju stepena zagađenja ugljen-dioksidom.
