Jedan film je podstakao bračni par iz Smederevske Palanke na promenu delatnosti. Dao im je ideju da iz ugostiteljstva zakorače u proizvodnju zasnovanu na principima cirkularne ekonomije i to baš u onoj proizvodnoj grani gde nema baš nikakve konkurencije. Ovo je priča o kompaniji NewPen, neobična storija o olovkama i bojicama koje će, kako stvari stoje, držati u rukama mališani širom sveta.
Dragan Marković je suvlasnik firme NewPen u kojoj nastaje pisaći pribor od recikliranih materijala i starih novina. Njegovi poslovni počeci ni malo ne podsećaju na pravac kojim se njegova karijera trenutno kreće. Posle deset godina rada u ugostiteljstvu, zajedno sa svojom suprugom odlučio je da budućnost posvete proizvodnji.
„Nismo hteli da pokrećemo jedan od biznisa kojih na tržištu Srbije ima i previše. Čekali smo samo pravu ideju koju bismo sproveli u delo. Jedno veče gledali smo film „Čudan život Timotija Grina“ i to je bilo to! U filmu jedan od glavnih junaka radi u fabrici olovaka koja se polako gasi. Međutim, on dolazi na fantastičnu ideju da olovke, umesto od drveta, pravi od lišća. Ubrzo mi je sinulo da u našoj zemlji niko ne proizvodi olovke. Nekada je postojala Tvornica olovaka Zagreb (TOZ), ali se od tada niko nije zanimao za ovu vrstu proizvodnje. Pitanje se samo nametnulo: zašto ne bismo to probali? Tako je nastao Newspaper Pencils ili skraćeno NewPen”, objašnjava Dragan.
U fokusu:
Prvi korak podrazumevao je analizu. Dragan je istraživao kakve su mašine i prateća oprema potrebni za izradu klasičnih drvenih olovaka. Tokom tog istraživanja naišao je na priču o proizvodnji olovaka od starih novina i recikliranog papira u Kini. To je bio presudan momenat.
„Sama ideja o proizvodnji nečega novog na evropskom tržištu, uz dodatnu pogodnost kao što su ispunjeni ekološki standardi, bila je dovoljna da započnemo proces nabavke opreme i repromaterijala potrebnih za početak posla. Više od godinu dana nam je trebalo da nađemo dobrog dobavljača mašina i grafita. Prvi uzorci koje smo dobili iz Kine malo su nas obeshrabrili, zato što su olovke bile upakovane u celofan, što bi automatski značilo da proizvod ipak nije 100 odsto ekološki. Međutim, kroz svakodnevne razgovore uspeli smo da dođemo do rešenja koje bi zadovoljilo naše kriterijume”, seća se Dragan početaka i dodaje da im je jedna firma uz kvalitetan grafit poslala i laboratorijska ispitivanja svojih proizvoda zajedno sa neophodnim sertifikatima – kao što su EN71 (Evropski standard za bezbednost igračaka, jer bojice spadaju u igračke) i REACH (Evropska uredba o registraciji, evaluaciji, autorizaciji i ograničenjima hemikalija) koji su traženi i kod nas i u zemljama Evropske unije zbog sigurnosti da se radi o ekološkom proizvodu.
Na pitanje po čemu se razlikuje njihova firma od drugih u ovoj grani, Dragan kaže da su oni jedini koji proizvode grafitne olovke i bojice u Srbiji. Svi drugi ih uvoze.
„Kada vidite olovke od starih novina i recikliranog papira znaćete da su to naši proizvodi, jer ih ni jedna firma u Evropi ne proizvodi. Ovakav način proizvodnje olovaka i bojica u prvi plan stavlja zaštitu životne sredine tako što se čuvaju šume (ne koristi se drvo, ne seče se drveće, čime se usporava proces globalnog zagrevanja i ne stvara se otpad), reciklira materijal (reciklirani papir se koristi tokom proizvodnje) i ponovo upotrebljava reciklirani novinski papir koji sada dobija novu primenu u olovkama”, upoznaje nas Dragan sa primenjenim principima cirkularne ekonomije i ističe da svaka olovka predstavlja ručni rad.
Intervju vodila: Jovana Canić
Intervju u celini možete da pročitate u Magazinu Energetskog portala PAMETNI GRADOVI decembar 2020. – februar 2021.
