Dan ugroženih vrsta obeležava se svakog trećeg petka u maju. Ove godine taj petak je danas – 19. maj 2023. godine, i zato pravimo kratak pregled zašto je ovaj dan u kalendaru posvećen ugroženoj flori i fauni.
Ravnoteža i očuvanje ekosistema naše planete Zemlje jeste zadatak svih ljudi, gradova i kontinenata, a danas se podsećamo i zašto. Ugroženost biljaka i životinja ima više uzroka – gubljenje staništa, krivolov, klimatske promene, bolesti, poremećen lanac ishrane zbog istrebljenja jedne vrste, što stvara domino efekat i dovodi do izumirinja nekih grupa živih bića. Ipak, većini ovih problema zajednički uzrok jeste ljudska aktivnost. Šaroliki biodiverzitet znači zdrava Planeta, pa ćemo probati da se osvrnemo na neke od najčešćih faktora koji Zemlju čine sve manje bogatom, zelenom i živom iz godine u godinu.
Najveća pretnja živom svetu, pre svega divljim životinjama, jeste gubitak staništa – samo jedan od već pomenutih uzroka izumiranja. Svako čišćenje kao i krčenje šume i zemljišta da bi se digla industrija ili kompleks zgrada izaziva izmeštanje vrsta sa tog prostora, i fragmentaciju njihovih staništa, zbog čega se izoluju sve više jedni od drugih, a da su pritom u svojoj suštini oni međuzavisni.
Pročitajte još:
- DANAS SE OBELEŽAVA SVETSKI DAN KITOVA
- AMAZONSKI SISARI UGROŽENI KLIMATSKIM PROMENAMA
- NAUČNICI UPOZORAVAJU – AKO POČNE RUDARENJE U DUBOKOM MORU, VODENI EKOSTISTEM ĆE BITI UGROŽEN
Klimatske promene, odnosno sve što one nose sa sobom – visoke temperature, suše, topljenje lednika i podizanje nivoa mora, jesu razlog koji može uništiti cele vrste, poput belih polarnih medveda – najvećih kopnenih mesojeda, koji ostaju bez arktičkog leda i gube dom kao svoje lovište, a bez hrane – nema ni života. IUCN je u maju 2006. godine svrstala bele medvede kao ugrožene životinje.
Krivolov je aktivnost koja apsolutno utiče na vrste koje su mete, a posledično i na sve vrste koje su međuzavisne. Radi slonovače, rogova, krzna, kože, ubijaju se mnoge vrste. Međutim, ribe su takođe velika žrtva krivolova. Primera radi, Atlantska tuna plavoperka je najunosnijia komercijalna vrsta na svetu u ribarstavu. Njena visoko cenjena struktura za proizvodnju sušija i sašimija, dovela je do ozbiljnog prekomernog lova ove ribe. Međunarodna komisija za očuvanje atlantske tune potvrdila je u oktobru 2009. godine da su zalihe tuna plavoperki dramatično opale, za 72 odsto u istočnom Atlantiku i za 82 odsto u zapadnom Atlantiku. Međutim, afrički slonovi, tigrovi i nosorozi zbog rogova, jesu životinje koje ipak najviše stradaju u krivolovu. Dok nisu postajala određenija i rigoroznija pravila, moda je bila jedna od grana koja je odnosila živote mnogih vrsta – krokodila, aligatora, zmija, i istorijsko lovljenje leoparda i tigrova zbog ogrtača i bundi.
Zagađenje – naročito vode, ima brojne štetne posledice po život morskih životinja, na primer morske kornjače i sve prisutne ribe, koje greškom progutaju plastiku, smatrajući je za hranu, zbog njenog izgleda, mirisa i teksture, zbog čega kasnije ne budu gladne, što u nekim slučajevima može dovesti i do smrti životinje, jer nije registrovala da je njen unos hrane pogrešan, pa pomisli da je sita, iako nije. Foke i delfini su takođe pogođeni posledicama prisutne plastike i drugog otpada, jer se dešava da se ”ulove” u mreže, kese ili druge materijale, koje ih onesposobe da izađu na površinu da uzmu vazduh koji je ovim vrstama potreban za život. Značajno je da kasnije životinje koje unose čestice plastike u sebe, završavaju u ishrani drugih vrsta, na kraju i ljudi.
Primer kako poremećaj u lancu ishrane zbog istrebljenja neke vrste dovodi do problema drugih grupa u ekosistemu je sledeći. U šumama pacifičkih algi ključna i dominanatna vrsta jesu morske vidre. Kada se vidre prekomerno love, morski ježevi koji su njihova hrana, razmnožavaju se, ima ih sve više i potrebna im je pojačana ishrana, zbog čega dolazi do velike „ispaše“ algi, kojih je onda sve manje, zbog čega se menja ceo ekosistem. Ovo se naročito dešava kada se neobuzdano love pomenute vidre. O značaju algi, nije potrebno ni govoriti. Osim što su hrana mnogim morskim životinjama, one takođe vrše fotosintezu i stvaraju kiseonik. Velika napomena koju malo ljudi zna jeste da alge proizvode oko 70 odsto kiseonika, jer koliko god biljaka bilo, kopno čini 30 odsto, a voda 70 odsto naše Planete.
Iako je izumiranje nekih vrsta donekle prirodan proces, utvrđeno je da to nije slučaj danas, već je stvar prekomernih ljudskih aktivnosti i nepažnje, zbog čega biodiverzitet postaje sve siromašniji.
Svaka vrsta je posebna, svaka važna za biodiverzitet, jer što je biodiverzitet raznovrsniji, to je zdraviji i otporniji, kako smo već napomenuli. Ipak navešćemo samo neke od ugroženih vrsta, kao primere za koje ste možda već i čuli. Neke od ovih su stigle do kritične tačke kada postoji samo nekoliko jedinki na svetu.
Sibirski leopard kojih je 2007. godine bilo svega tridesetak, ugrožen je zbog nekih od pomenutih razloga – gubitak staništa, krivolova i klimatskih promena, te je stoga upisan na IUCN-ov crveni popis kritično ugroženih vrsta. Zove se još i amurski leopard, po reci Amur gde mu je stanište.
U kritično ugrožene, pre svega zbog krivolova, ubraja se i vakita odnosno kalifornijska morska svinja, ujedno najugroženiji morski sisar na svetu.
Javanski nosorog druga je najugroženija vrsta nosoroga s jedva 40 jedinki u centrima za spašavanje životinja. Nekada je naseljavao celu Indokinu. Pored njega i crni nosorog i sumatranski nosorog su ugroženi, ponajviše zboh svojih rogova koji se koriste kao ukrasi, ali se veruje u nekim delovima sveta da imaju i lekovita svojstva.
Zbog gubitka staništa, koje je zamenjeno plantažama palminog ulja, sumatranski orangutan spada u vrlo ugrožene.
Kakapo je jedina noćna vrsta papagaja koja ne leti. Njihovi mužjaci organizuju arenu gde se takmiče da bi privukli ženke. Međutim, ova vrsta sa Novog Zelanda je 2018. godine brojala 149 ovih ptica, ali je 2022. godine uz pomoć veštačke oplodnje broj porastao na 252 jedinke, uz puno truda da se vrsta spasi.
Setimo se i plavog kita. Plavi kitovi živeli su u skoro svim okeanima do 20. veka. Lovljeni su preko svih mera, skoro da nisu bili istrebljeni, kada je to postalo zabranjeno 60-ih godina prošlog veka. Prema procenama Međunarodne komisije za kitolov 382.595 plavih kitova je ulovljeno između 1868. i 1978. godine.
Međutim, lepo je posle svih podataka, spomenuti i pohvaliti kontinent sa najbogatijim biodiverzitetom na Zemlji – Južna Amerika. Amazonska prašuma je region sa najbogatijom prirodom. Ona je dom za oko 400 milijardi stabala, među kojima je oko 16.000 različitih vrsta, i deset odsto ukupno poznatog biodiverziteta ukoliko ubrojimo i sisare, ptice, vodozemce, gmizavce, insekte, i sve druge vrste, a mnoge se na ovom prostoru još otkrivaju.
Čuvajmo floru i faunu i njihova staništa. Na taj način osnažujemo i ljudsku vrstu i naše zajedničko stanište koje delimo sa njima – našu planetu Zemlju.
Milica Vučković
