Današnji dan posvećen je pufnastim crno-belim bićima, čija slatkoća mnogima izmamljuje smešak na lice, a koji može da bude još veći ukoliko se malo bolje upoznamo ovim medvedićem. Iako opstanak vrste i dalje nije siguran, razlog za osmeh može da bude podatak da je od 2019. godine izbrisan sa liste ,,ugroženih’’ i upisan u listu ,,ranjivih’’. Mali korak prema porastu populacije je napravljen.
Ne samo da je džinovska panda simbol i ponos Kine, već predstavlja zaštitni znak jedne od najpoznatijih organizacija – Svetske fondacije za prirodu WWF.
Kada pomislim na pandu, neodvojivo se stvori slika bambusa. I nije slučajno tako. Pande imaju važnu ulogu u održavanju ekosistema kinskih bambusovih šuma, širenjem semena. Interesantan podatak, govoreći o širenju semena, jeste da pande veliku nuždu vrše i do 40 puta dnevno.
Bambusove šume predstavljaju dom drugih životinja, važne su za ljude, ali i za ekologiju. Proizvodi od bambusa postaju sve zastupljeniji na tržištu, kao alternativa plastici i drvetu. Ovakvi proizvodi su biorazgradivi, a biljka bambus ima sposobnost da apsorbuje veće količine ugljen-dioksida i da oslobađa veće količine kiseonika od drveća. Za sve ovo, veliku zahvalnost dugujemo crno-belom biću.
Čak 99 odsto ishrane džinovske pande predstavlja bambus, dok u jedan odsto spadaju male životinje ili jaja. Koliko je bambus važan za pandu, pokazuje nam podatak da ove životinje čak oko 12 sati dnevno provedu hraneći se.
Uništavanje staništa jedno je od glavnih razloga zbog čega je drastično opala populacija ove vrste. Ipak, zahvaljujući istraživanjima Smitsonijana, pronađeni su načini kako da se razmnožavanje poveća. U toku godine, ženke su plodne svega tri dana, a istraživanjima je omogućeno da se ti dani predvide i tako se poveća šansa za oplođenje. Četvrtina preostale populacije pandi umesto u divljini, živi u posebnim zoološkim vrtovima i centrima za razmnožavanje. Sve ovo dovelo je do povećanja broja populacije u poslednjih nekoliko godina.
Ovakvi zoološki vrtovi, redak su primer ‘zatočeništva’ životinja, koji treba da dobija podršku i pohvale svih nas.
Dok se sa jedne strane u strogo kontrolisam uslovima radi na povećanju populacije, naučnici Smitsonija uporedo rade i na obnovi bambusovih šuma, kao prirodnog staništa pandi.
Iako preferiram da uz Svetske dane napišem – obeležavamo ih, zato što se iza njihovog ozvaničenja nalaze ne tako lepe priče, za ovaj dan mogu da napišem – proslavljamo. Danas proslavljamo volju, napore i postignut uspeh dobrih ljudi, ali danas im pružamo i podršku da se u tekstu nekog narednog Dana džinovskih panda nađe rečenica – ,,izbrisani su iz liste ranjivih i upisani u listu sigurnih“.
Katarina Vuinac
