Kako prenosi portal Ekovjesnik, naučnici sa Univerziteta u Arizoni su zahvaljujući novoj metodologiji identifikovali sićušne tragove plastike u ljudskom tkivu, čime bi se konačno moglo omogućiti lakše otkrivanje nakupljenih čestica mikroplastike i nanoplastike u ljudskom organizmu, objavio je britanski The Guardian.
Ljudi su plastikom zagadili čiravu planetu, od Arktika preko Alpa do najudaljenijih delova i najvećih dubina svetskih okeana. Plastika nam očito preti svuda i ugrožava naše zdravlje gde god se nalazimo. Čestice mikroplastike otkrivene su i u vazduhu i uzorcima kiše, a prema prošlogodišnjem istraživanju ustanovljeno je i kako vrlo verojatno svako od nas nedeljno u organizam unosi prosečno pet grama plastike, što je proporcionalno količini plastike u jednoj kreditnoj kartici.
Pre nepune dve godine, čestice mikroplastike su po prvi put pronađene u ljudskoj stolici, što je potvrdilo opasnost širenja sitnih čestica plastike u lancu ishrane i upozorilo na njihov potencijalno štetan uticaj na zdravlje ljudi o čemu još nema dovoljno saznanja. Naime, navedena studija je po prvi put potvrdila sumnje naučnika da plastika stiže i do ljudskog sistema probave.
„Najmanje čestice mikroplastike sposobne su da prodru u krvotok, limfni sistem, a mogu dospeti i do jetre. Sada kada imamo prve dokaze o prisustvu mikroplastike u ljudskom organizmu neophodna su dalja istraživanja kako bismo shvatili što to znači za ljudsko zdravlje”, rekao je tada Filip Švabl, predvodnik istraživanja s Medicinskog univerziteta u Beču.
Svakog dana imamo sve više primera zabrinjavajućih razmera globalne plastične krize, no jedno novo istraživanje nam ipak daje nadu da će istraživači uskoro moći lakše identifikovati tragove mikroplastike u ljudskom tkivu. Izolacija tih sićušnih čestica nije nimalo lak zadatak, a posebno velik izazov stručnjacima predstavlja njihova prisutnost u vazduhu i potencijalna direktna izloženost ljudi čak i u zatvorenom prostoru.
Razvijajući novu metodologiju, istraživači su analizirali 47 uzoraka tkiva pluća, jetre, slezine i bubrega dobijenih iz banke tkiva osnovane za proučavanje neurodegenerativnih bolesti, a njihovi rezultati pokazali su da je mikroplastika otkrivena u svakom uzorku.
Istraživači su svoj rad predstavili 17. avgusta na sastanku Američkog hemijskog društva. Tom prilikom izjavili su kako se nadaju da će njihova nova metodologija širom sveta omogućiti utvrđivanje nivo kontaminacije plastikom u ljudskom organizmu.
„Bilo bi naivno verovati da se plastika nalazi svuda, samo ne u nama ljudima“, kazao je Rolf Halden sa Univerziteta u Arizona. „Sada razvijamo istraživačku platformu koja će nama i drugim istraživačima omogućiti pronalaženje sitnih čestica plastike koje su premalene da bi se mogle videti golim okom, a koje uistinu predstavljaju rizik za ljudsko zdravlje“, najavio je on.
Pročitajte još:
Razvijena analitička metoda istraživačima zasad omogućava identifikovanje desetak različitih vrsta plastike, uključujući polietilen tereftalat (PET) koji se koristi za izradu plastičnih flaša za vodu i napitke, te polietilen koji se koristi u plastičnim kesama.
Nažalost, u svih 47 uzoraka pronađen je bisfenol A (BPA), hemikalija koja se još od šezdesetih godina prošlog upotrebljava u proizvodnji plastike, a za koju je potvrđeno da ima toksična dejstva na našu sposobnost reprodukcije. Istraživači su detaljno pregledali tkiva pluća, jetre, slezine i bubrega, jer su ti organi verojatno najviše izloženi česticama mikroplastike ili se u njima najčešće nakupljaju.
„Nije nam namera uzbunjivati javnost, no vrlo je zabrinjavajuće što ove svuda prisutne i nerazgradive čestice plastike dospevaju i nakupljaju se u ljudskom organizmu, a još u potpunosti ne znamo kakve efekte imaju na ljudsko zdravlje“, rekao je Varun Kelkar, član istraživačkog tima. „Jednom kada dobijemo bolju sliku o tome što se sve krije u ljudskom tkivu, moći ćemo da sprovedemo epidemiološke studije za procenu njihovog uticaja na ljudsko zdravlje. Tako ćemo, ako postoje, konačno otkriti potencijalne rizike za zdravlje ljudi“, dodao je Kelkar.
„Čovečanstvo je u tek nekoliko decenija od plastike kao korisnog materijala uspelo stvoriti veliku pretnju“, kazao je jedan od autora studije Čarls Rolski.
Kada govorimo o sitnim česticama plastike, važno je razlikovati mikroplastiku – čestice promera manjeg od 5 mm i nanoplastiku čije čestice imaju promjer manji od 0,001 mm. Obe uglavnom nastaju fragmentiranjem većih komada plastike bačenih u životnu sredinu, a dosadašnja istraživanja na divljim životinjama i laboratorijskim životinjama povezala su izloženost sitnih čestica plastike s brojnim bolestima – od neplodnosti do raka.
Istraživački tim Univerziteta u Arizoni nastavlja da testira uzorke ljudskog tkiva kako bi pronašao mikroplastiku koja se tokom života donatora nakupila u organima. Zahvaljujući činjenici da donatori bankama tkiva često pružaju informacije o svom načinu života, ishrani, zanimanjima i aktivnostima, navedeni podaci bi istraživačima mogli pomoći u budućem istraživanju i utvrđivanju glavnih načina izloženosti ljudi česticama mikroplastike.
Takođe, Amerikanci svoju novu metodologiju izolacije plastike iz ljudskog tkiva i njenog analiziranja planiraju da podele putem javne platforme kako bi ostali istraživači na standardizovani način mogli da izveste o svojim rezultatima.
„Tako ćemo uspeti da stvorimo bazu podataka o izloženosti ljudi česticama mikroplastike s ciljem uspoređivanja rizika kojima su izloženi pojedini organi, kao i skupine ljudi tokom određenog vremena i u određenom geografskom prostoru“, istaknuo je Rolf Halden.
Izvor: Ekovjesnik
