Feminizam je zbir društvenih pokreta i ideologija čiji je cilj definisanje, uspostavljanje i branjenje jednakih političkih, ekonomskih, kulturnih i socijalnih prava žena. Prema mom iskustvu, ova tema se vrlo često poteže u mnogim društvenim situacijama, od odlaska na piće sa drugarima, preko slavske trpeze, do poslovnog sastanka. Među akterima razgovora neretko se nađe barem jedna dama koja obično smatra da je „mnogo kul“ i prodaje priču da je anti-feministkinja.
„Grozim se feminizma! To je rezervisano za ružne, debele žene, ha-ha-ha!“
Draga Ljubice, zamolila bih te najpre da ne pričaš dok imaš hranu u ustima – ispao ti je brokoli! I, zaista, šta će nam pravo glasa? Skroz je pošteno da na svakih sto evra koje zaradi tvoj alfa-mužjak, ti u novčanik staviš sedamdeset sedam – a na istoj ste poziciji! Zašto se bilo ko na svetu kroz istoriju zalagao da nas dve možemo da idemo na fakultet kada već imamo kuće da čistimo i ručkove da kuvamo? Hajde da se ispišemo istog trenutka i budemo onakve kakve devojke zaista treba da budu – apolitične, finansijski zavisne od svojih muškaraca i neškolovane! Jao, Ljubice, setila sam se šta bi takođe bilo strava! Da postoji neka baza podataka o nama – s našim imenima, brojevima telefona, geografskim koordinatama i brojevima ličnih karata i da njeni sastavljači prate da li smo spremne za oplodnju ili ne! Ljubice, znaš i sama da je naša najbitnija svrha na ovom svetu da budemo majke – naravno, majke sinova! Ali, nemoj da se zanosiš, molim te, ono što je za lepu, mršavu ženu bez neprijatnog zadaha poput tebe „savršen život“, za mene nije! Valjda si shvatila od početka ovog slova da sam ironična i da se ne grozim feminizma – ružna sam i debela.
Život po Ljubicinim merilima možda postoji u Kini. Holandski internet stručnjak Viktor Gevers je obelodanio postojanje baze koja je raspolagala informacijama o 1,8 miliona Kineskinja – koje su starosti, obrazovanja, bračnog statusa i da li su došle u godine kada mogu da rađaju. Prema Geversovim tvrdnjama, baza je „skinuta“ u ponedeljak popodne nakon što je postavio on postavio njen snimke na svoj Tviter nalog.
Isplivavanje ovih podataka na videlo javnosti je izazvalo brigu boraca za ženska prava i kritičara strogih kineskih pravila o planiranju porodice. Koliko daleko će vlasti, zabrinute zbog pada stope rađanja, ići kako bi ohrabrile žene da imaju decu? Ipak, nije potvrđeno da li su se informacije prikupljale za registar vlade, aplikaciju za upoznavanje ili neku drugu organizaciju ili kompaniju.
Žene, obuhvaćene ovim nesvakidašnjim „istraživanjem“, imaju u proseku 32 godine, a najmlađa na spisku je bila petnaestogodišnjakinja. Gotovo 90 odsto njih su samice i većina ih živi u Pekingu (82 odsto). U bazi podataka je bio naveden i Fejsbuk profil. Ovaj sajt je u Kini blokiran i može da mu se pristupi jedino preko privatne komunikacione mreže, VPN.
Kao da slučaj sam po sebi nije dovoljno kontroverzan, u okviru baze je postojalo i polje „video“ za koje internet korisnici naslućuju da bi moglo da znači da su Kineskinje, čija je privatnost bila narušena, bile čak i pod video-nadzorom.
Mnogi su ovo saznanje uporedili sa radnjom serije „Sluškinjina priča“ snimljene prema istoimenom romanu kanadske književnice Margaret Atvud. Republikom Galad vlada izopačeni fundamentalizam i militarizovani povratak tradicionalnim, religijskim vrednostima. Sluškinja Ofred je jedna od retkih plodnih žena, te je kao takva prisiljena na seksualno ropstvo u poslednjem očajničkom pokušaju sveta da se demografski obnovi.
Prema mišljenju pojedinaca, ono što je nekada bila distopijska budućnost u glavi Kanađanke postaje naša zlokobna sadašnjica.
Ljubice, da li se i dalje groziš feminizma ili si poružnela i nabacila koji kilogram?
