Iz godine u godinu priča o alergijama ne gubi na aktuelnosti. Postavlja se pitanje, da li smo se mi promenili, ili su se biljke promenile, ili su za sve krive klimatske promene.
Gost Beogradske hronike, profesor Peđa Janaćković sa Biološkog fakulteta napominje da promene klime utiču i na biljke i na ljude, ali biljke se mnogo brže prilagođavaju promenama nego ljudi. Mada ćemo se i mi vremenom prilagoditi. „Kada pričamo o alergijama, zapravo pričamo o polenu koji biljke produkuju, a u kojem se nalazi muški polni materijal. On je vrlo važan za oplođenje i biljke ga produkuju u enormnoj količini ne bi li došlo do oplođenja i formiranja semena. S druge strane, polen u sebi sadrži neke proteine i enzime i kada te čestice polena, koje mogu biti veličine između 10 i 200 mikrona, zavisi o kojim biljkama se radi, dospeju u organizam, padnu na mukoznu sluznicu, zbog tih proteina i enzima organizam reaguje. Kod nekoga burno, a kod nekoga mirno jer ima imuni odgovor kojim uspeva da prevaziđe taj problem. Tako nastaju alergije kod ljudi“, objašnjava profesor.
Može li se biti alergičan na med?
Ambrozija, artemizija ili pelen su biljke koje se oprašuju vetrom, kao i većina drveća i tu insekti ne učestvuju. Postoje biljke koje se oprašuju i insektima i vetrom.
Pčele su oprašivači mnogih biljaka i mnogih livadskih biljaka među kojima su i trave koje su vrlo bitne alergene biljke. U medu će se sigurno naći određena količina polena koji može da izazove alergiju kod nekih ljudi.
Zato treba biti oprezan ukoliko znate da ste alergični na neke biljke i najbolje je izbegavati i ne upotrebljavati med u velikoj količini, savetuje profesor Janaćković.
U novije vreme postoje sprejevi koji prave barijeru na sluznici i onemogućavaju da polenovo zrno koje dospe u disajne organe dođe u direktan kontakt sa ćelijama i na taj način se predupredi alergijska reakcija. Isto tako, sve maske koje su danas u upotrebi iz sasvim drugih razloga i te kako mogu da zaštite od polena, napominje profesor Janaćković.
„I naočare su od pomoći, ali maske suštinski mogu da spreče prolazak čestica polena jer su one mnogo veće od koronavirusa, koji je 0,1 mikron, i mogu da budu vrlo delotvorne“, naglašava gost Beogradske hronike.
Pročitajte još:
Proleće je bilo doba kada se pojavljivao najveći broj alergija, ali poslednjih godina kao da se sezona produžila na celu godinu. Cvetanje biljaka zavisi od različitih uslova i ne događa se svake godine u isto vreme, objašnjava profesor. Ukoliko dođe do promena u spoljašnjoj sredini, ako je vlažnost vazduha niska ili visoka ili temperatura viša, biljke će reagovati onako kako njima odgovara. One imaju široke mogućnosti prilagođavanja i neće svake godine cvetati u isto vreme.
Postoji neki okvirni period u kome one cvetaju, ali produkcija polena nije uvek ista. Nekada će u martu biti veća produkcija polena kod drvenastih biljaka, a nekada će to biti u aprilu.
Izvor: RTS
